Novi Sad, 18.05.2019.
Jutro.
Napolju sveže,...
Okupljamo se na keju, kad tamo izmaglica, sunce se jedva probija kroz maglu.
 |
| Jutarnja izmaglica na keju |
Pakujemo bicikle na kola.
Krećemo...
Prvu ozbiljnu pauzu pravimo na vidikovcu "Kapija Podrinja" (20-tak km pred Baštom), da malo protegnemo noge i obavezno da se slikamo.
Pogled sa ove tačke je fenomenalan i iskreno kad god prolazim ovuda, obavezno stanem. Pre par godina su čak napravili i platformu od drveta sa koje je pogled još lepši.
 |
| Panorama sa Kapije Podrinja |
Posle vidikovca, nastavljamo dalje, stižemo u Baštu na dogovoreno mesto (parking kod crkve). Tu nas već nestrpljivo čekaju Mentor, Lauda i Dragan, naši domaćini iz Bajine Bašte.
Ubrzo stiže i drugi auto, a za njim i treći. Skidamo bicikle sa kola i presvlačimo se. Doček na nivou, domaćini izvadiše flašu domaće da počaste goste...
 |
| Dobrodošlica |
A onda je flaša krenula da kruži, a domaćini nisu dopustili da se ne popije sve.
Epilog:
 |
| Zadatak izvršen! |
Dok se izvršavao gore naveden zadatak, razmišljao sam da li da se namažem protiv sunca (jer lako izgorim), ali još uvek je neko proleće i još uvek sunce nije prejako, mada je bilo prijatnih 23-24°C.
Pada odluka da je bolje da se namažem za svaki slučaj (uprkos prokletstvu koje prati mene, kremu protiv sunca i kišu). Pomislih, ni na jednoj prognozi koju sam pogledao pred vožnju nije bilo kiše ni u najavi, nema razloga da rizikujem da izgorim.
Namazao se.
 |
| Mazanje kreme u toku, neće valjda... |
Imao sam dilemu koji bicikl da ponesem (drumaš ili treking), jer u maju još uvek ima dosta rizle na putu, koja ume lako da buši gume. Odlučih se za treking (sigurnija varijanta), a i veća je grupa u pitanju, pa se svakako ide sporije.
Ruta iscrtana na Strava-i i na RideWithGPS nije delovala teško (elektronski posmatrano), OK bilo je jasno da ima oko 2000 visinaca raspoređenih na nešto preko 90km, ali nije delovalo strašno. U praksi, svaki uspon je imao dvocifren nagib (10-14%) na bar jednom delu, neki usponi su celi bili "dvocifreni"...
Ruta: Bajina Bašta - Perućac - uspona na Mitrovac - krug oko Zaovinskog jezera - ponovo Mitrovac - Kaluđerske Bare - Bajina Bašta.
Krećemo...
Prvih 15km je ravno uz Drinu, raspoloženje odlično, vozimo u grupi. Smeha ne fali ni jednog momenta.
Stižemo u Perućac. Tu se obavezno obilazi reka Vrelo (ili ti reka Godina, jer je dugačka 365m), kažu najkraća reka u Evropi. Reka izvire iz planine Tare, odmah pravi vodopad, zatim se smiruje, da bi se predivnim vodopadom ulila (da ne kažem survala) u reku Drinu.
Naravno, pored reke bije ozbiljna 'ladovina.
Nažalost do samog izvora nije moguće doći jer je taj deo ograđen od strane Drinsko-Limskih hidroelektrana, pa nam je slikanje pored ograde najbliže što smo mogli da "dobacimo" do vrela reke Vrelo.
 |
| Jedan selfi(š) |
Nakon slikanja pored "znamenite" ograde, spuštamo se do puta, gde Đole konstatuje da mu je guma probušena.
E, tu sad kreću problemi...
Đole onako optimistički nema nikakav alat, a ima neki stari bike (star onako "na oko" jedno 20+ godina). Zadnji točak se skida sa ključem 15...
Hmmmmm niko od nas nema ključ 15, moderni bicikli imaju "quick release" osovine.
Srećom Mentor koji radi u elektrani (udaljena jedno 700-800m od mesta zločina), reče sad ću doneti ključ 15.
Točak skinut, unutrašnja guma izvađena.
Tada je ekipa popadala od smeha... unutrašnja guma je izgleda "prva ugradnja", jedno 16 puta krpljena, polu-trula...
Rekoh imam novu, poklanjam, ali eto drugog problema, rupa na felni nije predviđena za auto ventil koji imam na novoj unutrašnjoj.
 |
| Radovi u toku, sve je manje napeto |
 |
| Ekipa prati razvoj događaja, sa konstantnim dobacivanjima - definitivno nije dosadno |
Uz malo truda i muke, uspevamo da uguramo ventil u rupu, i Đole je ponovo u voznom stanju.
Nakon Perućca kreće uspon na Taru, ~11km dug, savladava se ~850m uvis, prosečan nagib je oko 8%. Tokom većeg dela uspona nagib je 8-10%, tako da je to prvi ozbiljan ispit za ekipu.
Na usponu se ekipa raslojava, ima bržih ima sporijih, ali svi se polako penjemo.
 |
| Prva pauza - stao da slikam, pa rešio da sačekam ostale |
 |
| Lauda kao pravi domaćin ide gore/dole i pravi društvo Banditosima |
 |
| Ekipa na okupu |
Krećemo dalje, polako napredujemo (ipak smo mi došli iz ravnice 😉).
Negde na pola uspona pravimo drugu pauzu (opet sa idejom da se malo sakupimo).
 |
| Panorama - Drina, Perućačko jezero, HE |
 |
| Ekipa pristiže |
 |
| Jedan selfi na "krtici" |
 |
| Pogled prema Bašti |
Nakon pauze vrlo ubrzo nailazimo na dva tunela. Prolazimo tunele, najgore je prošlo, nema još puno do kraja (nekih 2.5km).
 |
Tunel izgleda savršeno za naučno-fantastični film,
|
Relativno brzo nakon tunela se stiže do raskrsnice kod Mitrovca, gde je kraj uspona na Taru. Sam uspon se "ne predaje" maltene do poslednjeg metra, ali nema veze svi smo ga savladali bez ikakvih poteškoća, svi osim Đoleta, koji na svom "retro" bajku nije imao ni blizu dobar prenos za ovakav uspon.
 |
| Konačno kraj uspona!!! |
Stigoh prvi na raskrsnicu, pa sačekah ostale da mi se pridruže.
 |
| Ekipa pristiže na raskrsnicu |
Nakon što smo se okupili, nastavljamo dalje jedno 500m, i tu pravimo malu pauzu (pored prodavnice).
 |
| Mitrovac, cela ekipa na okupu |
Nakon pauze delimo se u dva tima:
- Prvi tim čine Dragan iz Bašte i Đole, koji odustaju od vožnje oko Zaovinskog jezera,
- Drugi tim čini ostatak ekipe, koji nastavlja po prvobitnom planu.
Dragan od starta nije ni planirao da vozi oko jezera već da napravi samo krug BB - Perućac - Mitrovac - Kaluđerske Bare - BB. Đole je, obzirom da nije imao ni blizu odgovarajući prenos na biciklu, sagoreo uzbrdo i nije imao snage za dalje napore kakve pruža vožnja oko jezera. Njih dvojica su od Mitrovca nastavili prema Kaluđerskim Barama, dok je preostali deo ekipe nastavio prema Zaovinskom jezeru.
Od Mitrovca prema jezeru je manje više nizbrdo (prvih 700-800m ima mali uspon, a nadalje je sve spust), pre raskrsnice gde treba da skrenemo desno je česma, tu stajemo da dopunimo rezerve vode, a Dule konstatuje da je probušio gumu.
 |
| Rizla vs Gume = 1 : 0 |
Tura oko jezera je relativno teška, put stalno ide gore-dole-gore-dole-..., pri tome na svakom penjanju se javlja nagib koji je veći od 10%. Sa druge strane pejzaži i pogledi su neverovatni.
 |
| Planina Tara |
 |
| Zaovinsko jezero - veoma nizak vodostaj |
 |
| Tara - ne može lepše |
Gledajući predivne pejzaže planine Tare, zaboravljamo na nagib, tako da napredujemo polako.
 |
| Na putu sve vreme i dalje ima dosta rizle |
 |
| Na putu sve vreme i dalje ima dosta rizle |
Zbog rizle na putu, na svakom spustu se mora ekstremno paziti. Srećom, ekipa je dorasla svim izazovima, pa je cela vožnja prošla bez incidenata i problema.
Vozimo i polako se penjemo na najvišu tačku pored Zaovinskog jezera. Nisam ni primetio kako su se oblaci polako navlačili i mic po mic nestade sunca...
Kad sam se popeo na najvišu tačku (1200mnv), bacih pogled prema Bosni - a pogled ne obećava, nimalo.
Postalo je jasno da ćemo pokisnuti.
Zapravo nije bilo pitanje da li ćemo pokisnuti, nego kada ćemo pokisnuti.
Opet moje prokletstvo, kad god namažem kremu protiv sunca - pokisnem...
 |
| Jasno se vidi kako ceo front kiše ide prema nama - nema greške pokisnućemo |
Ova kiša nigde nije bila prognozirana ni najavljena, pa je pogled na kišu koja se približava bio više nego neočekivan.
Stajem na samom vrhu, oblačim šuškavac, polako je počelo da zahlađuje (za sada još ništa strašno), ali sledi spust, pa je šuškavac neophodan.
Ekipa se polako okuplja, pa nastavljamo dalje.
Spustili smo se do brane, front kiše je sve bliži, kreće trka sa vremenom, pokušavamo da stignemo bar do Mitrovca pre kiše.
 |
| Zaovinsko jezero slikano sa brane - oblaci se navlače sve više |
Od brane pa do Mitrovca je uspon, što nas dodatno usporava, ali se ne damo obeshrabriti, i nastavljamo dalje kao da nam kiša "nije za petama"....
Stajem da napunim vode na istu česmu gde je Dule imao problema sa gumom.
Ma pola puta brana - Mitrovac, počinje slaba kišica, OK nije strašno, vozimo dalje, kako vreme prolazi kiša sve više pojačava, i sve je jača, i jedno kilometar pre Mitrovca, odlučujem da se sklonim od kiše ispod guste krošnje drveta jer sad već ozbiljno pada.
Sačekah jedno 10-15 minuta da kiša malo popusti, pa nastavih do Mitrovca, gde je bio ostatak ekipe, sklonjen u jednoj saletli.
Tu smo zajednički čekali da prođe kiša.
Naravno, nije bilo dosadno, dobar duh i humor su i dalje bili na zavidnom nivou, iako prilike van saletle nisu bile baš sjajne.
 |
| Druženje sa medvedom |
 |
| Druženje sa medvedom |
 |
| Druženje sa medvedom |
Temperatura je sa ugodnih 23-24°C, pala na 9°C, sve je bilo mokro od kiše, mi se čekajući da kiša prođe potpuno ohladili, pa nam je postalo i zima.
Taman kad nam je strpljenje počelo da popušta, počela je i kiša da popušta, te skrenusmo prema Kaluđerskim Barama. Baš na vreme, polako smo se ponovo ugrejali, mada je napolju bilo hladno, a čim smo zašli u šumu beše još i gore.
Pored (neočekivane) hladnoće, počela je da nas muči i ozbiljna glad, jer se sve ovo sa kišom odužilo. Ali na Kaluđerskim Barama je bila dogovorena večera, i pomisao na to me je iskreno držalo, i jedva sam čekao (a pretpostavljam i ostali) da stignemo do hotela na zakazanu večeru.
Hotel na vidiku!!!!!!
Konačnoooooo....
Stižemo, gladni, mokri, smrznuti.
Ulazimo u hotel, a unutra prijatno toplo, tek tada shvatiš koliko je napolju zapravo zahladilo.
 |
Vruća teleća čorbica OBAVEZNO - da se malo ugrejemo
 | | Sad je lakše - ugrejali se, klopa na stolu... |
|
 |
| Dobro raspoloženje i dalje na zavidnom nivou |
Uz večeru prepričavamo avanture koje su se desile tokom dana, kao i one iz nekih prethodnih vremena, vreme brzo prolazi, napolje polako pada mrak, ali nas to ne zanima previše, ne u ovom momentu dok sedimo u toplom, jedemo, uživamo, smejemo se...
Večera gotova, ostaje još SAMO spust u Baštu. Tričavih 15km, po ozbiljnoj hladnoći, nizbrdo (nema šanse da se ugreješ), po mraku.
Gde ćeš lepše...
Nisu svi imali svetla (nije bilo planirano da nas uhvati mrak), pa oni koji su imali viška su dali onima koji nemaju.
Spuštamo se, Bašta je sve bliža i bliža i eto nas kod kola.
 |
| Stigli do kola |
Presvlačimo se, i krećemo za Novi Sad.
Bilo je nestvarno dobro (ne računajući kišu, koja je malo otežala stvari).
Moram da se zahvalim domaćinima (Aci, Miši i Draganu) na sjajnom dočeku, prelepim pričama na raznim delovima rute, brizi da sve prođe kako treba. Stvarno su nas dočekali za primer!
Do neke naredne zajedničke vožnje,
D.
Коментари
Постави коментар