Najlepša r(ij)eka U-N_A_šem regionu
Drvar, 22.05.2021.
Reka UNA, jedna i jedina!
 |
| Pogled na reku Unu |
Godinama slušam od raznih prijatelja i poznanika kako je Una lepa reka, i godinama planiram da odem, i svaki put se nešto ispreči (uglavnom je to bilo loše vreme u kombinaciji sa majskim praznicima...).
Međutim, ove godine (prim. aut. tekst je napisan 2021), mi se rodila ideja da bih mogao da Unu obiđemo biciklom, tj. da organizujem vožnju u okviru Banditosa (slično kao pre dve godine kad smo vozili Centralnu Bosnu), te sam na taj način celu Una priču, podigao na viši nivo (da ne kažem da sam konačno imao "zadnju nameru" - odraditi sve biciklom).
Dosta vremena sam potrošio "kopajući" po netu da ustanovim sve moguće detalje, ali jednostavno nisam uspeo da pronađem sve neophodne informacije.
Na Google mapama se činilo da je put (dužina oko 8km) od mesta Orašac (magistralni put) pa do Štrbačkog buka makadam (vidi se u pozadini nekih slika koje samo pronašao na netu, ali nije put tu bio glavni akter pa se samo nejasno vidi negde sa strane) ali to nisam mogao da potvrdim. Većina neophodnih informacija nisu bile ni sigurne, ni proverljive, pa sam odlučio da odradim jednu izviđačku vožnju, da sve sagledam pre nego što organizujem masovnu vožnju/šetnju.
I tako počev negde od polovine januara ove godine, pokušavam da odem u izviđačku vožnju, ali po starom pravilu (više puta dokazanom u praksi) kad god sam mogao da idem vreme je bilo katastrofa, a kad nisam mogao da idem - vreme je naravno bilo savršeno…
Tračak nade se ukazao za vikend 22-23.05.2021 kada, je za subotu prognoza nagoveštavala smenu oblaka i sunca, ali suvo bez kiše. I to je bilo to, ovog puta nema nazad. Rezervišem smeštaj, uzeh slobodan dan u petak, idemoooo.
Rastojanje između ova dva vodopada je nepunih 30km, pa sam da bi cela bici vožnja malo dobila na težini i dužini pažljivo birao odakle ću krenuti. Dvoumio sam se između dve početne tačke:
"Bihać ili Drvar pitanje je sad?" Odlučih se za Drvar iz nekoliko razloga...
Proučavam Drvar na netu, i …. -> nema ništa (ne računajući Titovu pećinu, u kojoj su ga Nacisti zamalo uhvatili (za mlađe generacije - legendarni desant na Drvar - guglajte malo...)). Čak i ima ukupno jedan smeštaj na Booking-u (OK zapravo ima dva...).
Hmmmmm....
OK, odlučujem da spavamo u Banja Luci (tu bar ima svega, i raznog smeštaja i provereno odlične klope i raznoraznih sadržaja i gomila prijatelja....).
Banja Luka - Martin Brod je oko 2.5h vožnje u jednom smeru, OK, dani su krajem maja dovoljno dugi, tako da sve štima.
Plan je sledeći:
Sve ukupno na papiru je to oko 115km, sa 1400 visinaca, šta reći nego - pristojno.
Padamo na stavci 1 plana, krećemo iz Banja Luke kasno (plan je bio u 8h, a mi krećemo posle 10h, ali nema veze, stići ćemo sve, valjda?!?).
Jutro, začudo spreman sam pre ostalih, a ustajanje ide sporo... Spreman na vreme (neobično), ali ostali nisu... OK, polu-nervozan je vreme teče, a ništa se ne dešava rešim da odem po doručak. Googlam gde je najbolji burek (zapravo trebalo bi da kažem "sirnica") ispod sača u Banja Luci. Bingo, burekdžinica pronađena, nije daleko, nekih ~1.5km od smeštaja. Idem biciklom, šta ću, kad sam se već tako pripremio...
 |
| Već izdaleka (da ne kažem s vrata) se vidi da nisam promašio |
 |
| Na oko deluje da nema greške - preporuka je izgleda dobra |
Spremni, spakovani, krećemo!!!! Mislim konačno...
Idemo sa dvoje kola. U jednim: Bilja, Ljilja i dva kučeta (dva zlatna retrivera), u drugim: Mira, Nikola i ja. Ideja je da Nikola i ja vozimo gore objašnjenu rutu, a da devojke autom obiđu isto.
OK, moramo okolo (još uvek smo (nadam se) dobri sa vremenom, mada se sve više čini da nećemo stići po danu da se vratimo u Banja Luku...).
Stižemo u Drvar, 12:30h. Presvlačimo se i "već" oko 13h smo spremni za start. Sabiram 115km, sa prosekom oko 20km/h, je ~6h, to je 19h, uz slikanje, klopu i sve što sledi, biće napeto da stignemo po danu u Drvar (mada sunce zalazi u 20:23h, vidi se još jedno pola sata, biće OK ipak ima nade).
Krećemo.
 |
| Krenuli iz Drvara i odmah uspon, oblaci ne obećavaju da će biti sunca |
 |
| Savladali prvi uspon, bacamo pogled na Drvar odgore |
 |
| Raskrsnica, gde skrećemo levo prema Martinom Brodu |
Prva deonica vožnje, Drvar pa sve do spusta prema Martinom Brodu, je neočekivano dosadna. Naime, na mapi se lepo vidi da se ide liticom planine i da bi trebalo da je celim putem predivan vidik. U praksi, okruženi žbunjem i rastinjem, vozimo 24km do početka spusta ka Martinom brodu kao u zelenom tunelu, bez ijednog pogleda ili vidikovca. Asfalt onako, mogao bi biti i bolji ali nije strašno. Stvar pogoršava i laka kišica koja počinje jedno 10min nakon što smo krenuli iz Drvara (definitivno Una i kiša su u nekom dosluhu i to zajedno protiv mene, kad neće - jednostavno neće).
 |
| Kišica pada, put mokar, prokletstvo se nastavlja.... |
Srećom kišica prestaje, a dobra stvar je da ni jednog momenta nije bila ozbiljna, samo je put mokar, zapravo je kiša prošla tik ispred nas.Međutim i dalje veoma tmurno, i deluje kao da kiša samo pravi pauzu (sa svih strana neki tamni oblaci "napadaju", ne obećava).
 |
| Pogled na Martin Brod sa vidikovca |
 |
| Nalazimo se tačno iznad Martinog Broda, ima lep vidikovac, napravljena i kućica da se može sesti i odmoriti, lepo |
Spust prema Martinom Brodu je odličan, 8km, 450m visinske razlike. Kako se približavamo Martinom Brodu, huk vodopada postaje sve jači.
Stižemo.
Naravno, devojke su već bile u završnoj fazi obilaska kad smo mi pristigli.
 |
| Pogled sa visećeg mosta |
Prvo odlazimo da vidimo mali vodopad (koji se čisto za informaciju ne plaća), i do njega se prelazi jedan viseći most (a most je zamisli preko reke Une). Kad sa mosta, pogled na desetine prirodnih bazenčića, gde svaki pravi mali plavi vodopad kako se voda preliva iz jednog bazena u drugi.
Neverovatno.
A pri tome se oseti udar hladnoće koji Una sa sobom nosi.
Čim sam ovo video rekoh u sebi: "Vredelo je", a priroda zapravo nije ni počela da pokazuje svoje lepote.
 |
| Martin Brod - mali vodopad |
 |
| Mali vodopad - pršti voda na sve strane, sjajno |
Mali vodopad zapravo i nije toliko mali, oduševljenje raste...
Kod vodopada neka žena prodaje krofne (preliv se bira: euro-krem, domaći pekmez od šljiva, pekmaz od kajsija…, 1.5KM/krofni).
Normalno, odradismo po krofnu, nismo ni trepnuli (iskreno, odradio bih krofnu još jednom ili dvaput, ali su devojke već poručile pravu klopu u restoranu, pa nije bilo smisla).
Vraćamo se prema visećem mostu, prizori opet predivni...
 |
| "Bazenčići" iz drugog ugla |
A onda glavna atrakcija - veliki vodopad u Martinom Brodu. Za "pravi" vodopad je potrebno platiti 3KM za ulaz. OK stvarno nije puno. Dolazimo do vodopada, i bez obzira što sam ga video na stotinama slika, jednostavno je fenomenalno. Veličina, sila vode, huk, hladnoća koja se oseti je teško opisati rečima. A onda pirne vetrić i odjednom te zaspe milioni mikro kapljica rasprešenih stotina kubika vode koje se survavaju niz vodopad u ponor.
 |
| Na prilazu glavnoj atrakciji u Martinom Brodu - Milančevom buku |
 |
| Milančev Buk - glavni vodopad u Martinom Brodu |
 |
| "Milanče", Nikola i ja |
 |
| Na ovom mestu je bilo na desetine mlinova, jer je tu sila vode, dans ih je u funkciji svega nekoliko |
Ne znaš šta pre da slikaš, gde da gledaš...
U tom momentu se prošvercovalo par zrakova sunca kroz oblake i prizor neverovatan (Una menja boju).
 |
| Klopa poručena, devojke nestrpljivo čekaju i nas i jelo |
Još jedan selfi(š) sa Nikolom i idemo da ručamo (devojke su već nestrpljivo čekale ručak i nas da im se pridružimo).
 |
| Greh je na ovom mestu jesti bila šta drugo osim pastrmke. Jutrošnja pita ispod sača je odavno "okopnila" u želudcu, pa je već bilo krajnje vreme da se nešto pojede |
 |
| Pileće belo u somunu |
Siti.
Pogled na sat ne obećava, prošlo 16h (previše smo se zadržali, ni sam ne znam gde nam je prošlo vreme, ali VREDELO JE).
Od konobara saznajemo da od Martinog Broda do Kulen Vakufa ima deonica od 4km makadama. Nisam sretan, ali šta je tu je (zato sam i došao da ispitam teren za neka buduća druženja).
OK, tu deonicu ćemo morati u oba smera voziti sporije, jednostavno nam se ne da.
Vožnja prema Štrbačkom Buku obiluje kraćim usponima i spustovima, što nas dodatno usporava, ali se ne damo.
 |
| Makadam, nekad malo bolji, nekad malo gori, ali može se proći bez problema, samo se mora paziti |
 |
| Pogled na Unu, dok se "borimo" sa makadamom obećava |
Makadam deonica je OK, prođosmo drumašima bez posledica, čak smo bili brži od nekoliko automobila koje smo usput sreli na makadamu.
 |
| Na potezu Martin Brod - Kulen Vakuf - Orašac |
 |
| Na potezu Martin Brod - Kulen Vakuf - Orašac |
Stižemo do sela Orašac, tu silazimo sa glavnog puta i odvajamo se za Štrbački Buk.
Kad ono prijatno iznenađenje. Upravo rade put prema vodopadu, i umesto makadama dužine 8km (što je bilo do pre neki dan), sada ima savršen asfalt prvih 5km (ostalo je još 3km da završe), mašine za asftiranje su i dalje tu - znači ima nade da u neko skorije vreme put bude potpuno završen.
 |
| Vozim i "u letu" slikam, nema vremena da se stane i slika |
 |
| Boja Une me fascinira |
Vozimo se na metar od Une. Boja neverovatna. Kada bih morao da objasnim boju, rekao bih modro zelena. Da, znam, reč modra se vezuje za plavu boju. Međutim, Una je MODRO ZELENA i tačka. Kako vozimo pored Une, ne mogu a da ne budem oduševljen bojom reke. Slikam reku u letu dok vozimo. Prođem 100m, i moram opet da slikam, jednostavno kao omađijan sam posmatrajući prizore reke koji se menjuju kako reka krivuda.
Prestaje asfalt, opet makadam, opet se da voziti oprezno kao i prošli put.
 |
| Jednostavno ne može bolje, šta bi tek bilo da je sijalo sunce ?!? |
 |
| Makadam ponovo, nije strašan, može da se vozi, poslednjih 3km pred Štrbački Buk |
Stižemo na ulaz, ovde je ulaznica 7KM.
OK, pomislih u sebi onako od šale: "Nadam se da je bar 2x bolji od Martinog Broda".
Od ulaza do vodopada ima još 1km makadama.
Stigli.
 |
| Stigli do Štrbačkog buka |
 |
| Štrbački Buk - ovde se ne sme ništa raditi - osim da se gleda... :) |
 |
| Legenda |
 |
| Kako je Una dobila ime |
 |
| Vežite se polećemo - početak Štrbačkog buka |
A onda ostajem bez teksta. Ova reka je neverovatna. Jednostavno, stvarno je reka No.1 (čitaj - Una).
Do sada sam bio na mnogim predivnim rekama: Tara, Piva, Drina, Pliva, Vrbas, Bosna, Neretva, Soča, Lim, Vardar i druge da ne nabrajam, sve su predivne naročito u gornjim tokovima (dok se čovek ne umeša), ali ovo je neka sasvim druga dimenzija. Vodopad je u vidu kaskade ukupne visine 24m, ali prvi vodopad (i najveći - cenim jedno 17-18m) je veoma upečatljiv i u najmanju ruku fenomenalan...
 |
| Štrbački buk - unapred se izvinjavam što sam stavio sve slike koje sam ovde napravio, jednostavno svaka je lepa, i svaku treba videti |
Moram priznati da se ekipa iz nacionalnog parka Una, izuzetno potrudila oko staze kojom se prolazi pored kaskade vodopada, napravljene od drveta, sa 5-6 vidikovaca, gde se stvarno mogu napraviti fotke iz sjajnih uglova (hvala im).
Nakon ovoga, više ništa nije prepreka, ni makadam, ni stalno gore/dole, ni činjenica da više nije pitanje da li će nas uhvatati mrak, već gde će nas uhvatiti, sve nas je prošlo…
Gledamo kako se voda sa hukom survava u mini provalije, "gutamo" očima prizor netaknute prirode, huk je neverovatan…
Idemo od jednog do drugog vidikovca, svaki put je pogled malo drugačiji, a onda se polako u taj prizor dodaju i ostali manji vodopadi, tako da kad se siđe do kraja vidi se lepa kaskada vodopada (prvi i najveći, da ne kažem Šef vodopada gospodari prizorom, i onda onih nekoliko manjih koji slede upotpunjuju celu sliku savršene prirode).
Na poslednjem vidikovcu je napravljena staza do same vode, gde se može sići na stene, pipnuti voda i imati kompletan prizor prirodnog fenomena koje su ljudi nazvali Štrbački Buk (i jeste bučno, i zapravo i treba da bude).
Mogao bih ovde provesti ceo dan, bez razmatranja.
Spustili se do vode, odradismo Nikola i ja jedan zajednički selfi. A onda osvešćenje, pogled na sat upozorava da smo već trebali krenuti.
 |
| Panorama Une - "Modro" zelena |
 |
| Opet makadam, onih 3km do početka novog asfalta |
Krećemo nazad prema Drvaru, opet imamo 8km vožnje uz samu Unu, i dalje je boja reke magična i dalje ne mogu da prestanem da gledam i da uživam...
Ovo je nešto sasvim novo za mene. Slično kao kad gledaš vatru i ne možeš da prestaneš, nikad nije dosadno.
 |
| Mesto interesantnog naziva, siguran sam da nemaju kulen u ponudi... |
Izlazimo na magistralni put, vozimo nazad ka Martinom Brodu. Stižemo u Martin Brod oko 45 minuta pre zalaska sunca, pred nama uspon 8km, sa 450 visinaca, za to će nam trebati jedno sat vremena, a onda sledi dosadanih 20-tak kilometara "zelenog" tunela.
 |
| Sunce je već nisko - vrlo brzo će pasti mrak |
I tako na pola uspona, je stigla pratnja, pakujemo bicikle na kola i pravac Drvar da pokupimo i ostale koje su nas tamo čekale.
Stižemo u Drvar, sunce zašlo, mrak skoro potpun, odluka da nas pokupe pre kraja vožnje je zapravo bila odlična (mada mi se to na pola uspona nije tako činilo i imao sam drugu emociju u sebi). Čak sam vozeći auto 80km/h tih 25km kroz zeleni tunel umro od dosade, stvarno bi se potpuno smorili po mraku, o nekim životinjama koje bi mogle da iskoče iz tog žbunja, bolje i da ne mislim (jer je divljina potpuna bez ikakvog saobraćaja).
Sad posle svega, došao sam do zaključka da je Martin Brod po prilično u zapećku (što bi rekli "Bogu iza leđa"), jer do njega ako ćeš asfaltom možeš jedino preko Drvara, koji nešto baš i nije na raskrsnici svetskih puteva, pa i nije baš nešto usput. To je verovatno i razlog zašto smo tokom celog dana videli svega 10-tak vozila.
Sa druge strane, baš zato što je Martin Brod tako zabačen, priroda je ostala netaknuta.
Ni Štrbački Buk nije baš "usput", i iz istog razloga, pa je i ovde sve u "originalu". Sreća je što je neko svu tu lepotu na vreme prepoznao, pa je celo područje proglasio Nacionalnim parkom, i tako predupredio bilo kakvo narušavanje ove lepote.
Nakon svega, moj stav je da Unu treba videti, pa je originalna ideja da se organizuje vožnja u širem sastavu u najmanju ruku - odlična. Sada imam sve informacije i sada neće biti greške, znamo šta nas čeka. Mogu da idu paralelno i šetači, jer ovo treba videti. Samo treba sačekati pravi trenutak (da ima dosta vode). Kažu da kad ima dosta vode, stene na vodopadima se ne vide od vode. Danas je bilo kažu negde između, onako osrednje… (kako li je kad ima dosta vode, pitam se ja…).
Nakon današnje posete smo puni utisaka, prizora, zvuka, osećaja hladnoće kad se približiš, i raspršenih kapljica hiljada kubika potpuno čiste vode po licu i rukama. Sve navedeno ni jedna slika ne može da prenese (video može da dočara zvuk do izvesne mere, ali ne više od toga). Jednostavno mora se doći i doživeti.
Priroda je jednostavno neverovatna, jedinstvena i neponovljiva, treba je čuvati po svaku cenu.
Una je jedna i jedina, i neka tako i ostane...
Darko
Коментари
Постави коментар