Nedelja 12.07.2020 - Banja Luka, BiH
 |
| Najbolji ćevap u Bosni... |
Jutro, 4:30h, provirim kroz prozor, još uvek je mrak (u daljini se nazire da će uskoro da svane), kiša ne pada (OK), ali je sve mokro, voda na sve strane...
Hmmmm... Ništa od ranog starta... Nazad u krevet...
------------------------------------------------------
"Here we go again...."
Još uvek je jutro, negde je oko 6h, ponovo provirim, isto (i dalje je sve mokro)...
OK, više ne mogu da čekam, jer neću uspeti da izvezem rutu po danu, oblačim se i u 6:20h krećem.
Napolju je hladnjikavo (15°C), mokro, tmurno, savršen dan za vožnju (kad bi se šalili). Možda utisak o vremenu ne bi bio toliko loš, da prethodnih dana nije bilo potpuno vedro sa temepraturama između 35°C i 40°C, koji je promena vremena sa kišom tokom noći između subote i nedelje potpuno promenio.
Sve me to ne obeshrabruje, vozim tranzitom, srećom, nedelja, rano ujutro, nema nigde nikog. U Karanovcu prelazim Vrbas i nakon par stotina metara kreće prvi uspon, neki otprilike petnaesti kilometar od hotela. Skidam šuškavac koji je do uspona bio apsolutno neophodan, pa sad kratak rukav "radi" na granici smrzotine, ali ide nekako. Prvi uspon pomaže bar malo što se tiče zagrevanja, mada kako se penjem temperatura polako pada.
 |
| Niska oblačnost, vlaga 100% |
 |
Bez obzira što vreme nije sjajno, ipak su prizori lepi
|
Do Kneževa je konstantan uspon, sa manjim ili većim spustovima, koji su zastrašujuće hladni (potpuno sam oznojan, a temperatura je ovde na visini od preko 700mnv - 11°C).
 |
Kneževo
|
Nekako se uspevam dovući do Kneževa (da se ne smrznem totalno), tu pravim pauzu (radnja) i intenzivno razmišljam da li da se penjem na Vlašić kako sam originalno planirao ili da ga propustim. Naime, Kneževo je na 850mnv, temperatura je trenutno oko 12°C, Vrh Vlašića na skoro 1500mnv, znači očekivanih ~5°C hladnije, 7°C neću preživeti. I dalje je oblačno i tmurno (niska oblačnost), ne obećava. Razmišljam, ako se i popnem, i bude 7°C i smrznem se potpuno, a ono oblak "zajašio" Vlašić i ništa od predivnog pogleda - potpuni promašaj.
 |
| Ispred mene se nalazi kanjon reke Ugar, za koji kažu da je neverovatno lep i teško prohodan (ono kako to volim da kažem "priroda 100%") |
 |
Spustio se i nastavljam uz Ugar prema Travniku
|
 |
| Sve je zeleno, vlaga i dalje 100% |
Vozim dalje, nakon spusta posle Kneževa, kreće uspon (blagi uspon) na Vlašić.
Vreme prolazi, sunce tu i tamo uspeva da na momenat proviri iz poneke rupe u oblacima... Nadmorska visina 900m, dolazim do raskrsnice levo Vlašić, desno neVlašić, temperatura 17°C, odlučujem se za Vlašić, pa nek ide život.
Negde na pola uspona ugledah kako jedna baka prodaje sireve sa Vlašića, rekoh moram da probam sir da vidim kakav je na Vlašiću.
 |
| Negde na pola uspona na Vlašić, pogled i predeli predivni |
 |
| Vlašićki sir koji mi je sasvim slučajno privukao pažnju |
 |
| Mesto "zločina" - ja protiv sira i hleba |
 |
| Ovde se suše razne trave za čajeve (sve prirodno, da ne kažem "organic") |
 |
| Nasekla baka Ismaila svih sireva, i donela i domaćeg hleba, i nema da ustaneš dok se sve ne pojede |
 |
| Pogled na celu prostoriju, na kraju su doneli jagnje na ražnju da ga peku u dnu prostorije, šteta poranih jedno 3h.... (nadam se da ću imati više sreće sledeći put) |
 |
| Domaći čaj - leči sve traume modernih vremena (garantujem) |
Isprobah jedno 4-5 vrsta sireva, baka nasekla svega, pa mi i skuvala čaj ko najrođenijem... Savršeno.... Pokušah da joj platim - neće ni da čuje, jedvah joj utrapih nekoliko maraka (koliko sam imao u gvožđu), nastavljam dalje.
 |
| Nastavljam dalje, uspon se ne predaje |
 |
| Još malo pa sam se popeo (ako je verovati Google Maps-u) |
 |
| Još malo, još jedna krivina i trebalo bi da sam na vrhu, međutim, ta krivina nikako da naiđe |
Uspon zateže ozbiljno, ali ja se držim i polako napredujem.
 |
| Vrh Vlašića (bar što se asfalta tiče), i da, znao sam - od oblaka neću videti ništa :(((((( |
 |
| Kreće spust, oblak se tu i tamo razilazi, ali vidiljvost prema dole je nula |
Stižem na vrh, oblak... Znao sam, deluje da je sve uzalud... Krećem da se spuštam, malo toga se vidi kroz oblak :(
 |
| Pogled na okolinu predivan, doduše niska oblačnost se baš trudi da mi pokvari vidik, ali joj ne uspeva ;) (bar ne u potpunosti) |
 |
| Kamen : Guma = 1:0 |
Na spustu okrznuh kamen (po svemu sudeći - oštar) i probuših prednju gumu sa bočne strane. Danas definitivno nije moj dan, nema druge - zakrpih gumu.
 |
| Oblaci se polako razilaze, te je pogled savršen |
 |
| Pogled na vrh Vlašića (odakle sam se spustio). Iz daljine se vidi da je put veoma lepo trasiran (vidi se da se vodilo računa o nagibu puta) |
 |
| Ştajem tu i tamo, pravim po koju sliku, sad kad su se razišli oblaci |
U međuvremenu se oblak rasčistio, hmmmm, možda ovo sa gumom i nije bilo tako loše, pravim nekoliko slika savršenog pogleda i zadovoljan nastavljam dalje (izbegavam sve moguće kamenje na putu, a ima ih dosta na momente).
 |
| Glavna džamija u Travniku (bar meni izgleda kao glavna, a i ako nije glavna onda je najlepša) |
Travnik, konačno.
Ćevabdžinica HARI (tako su preporučili). Poručujem 10 komada, te uskočih unutra da operem ruke. Kad ono devojke peku brdo ćevapa na tvoje oči, uh, tek kad sam osetio miris, shvatio sam koliko sam zapravo gladan.
Stižu ćevapi za 10-tak minuta.
 |
| Miris ćevapa i pogled na iste, pokreće sokove u stomaku... |
 |
| Corpus delicti - ćevapi stigli, plan ispunjen |
 |
| Malo bolji "pogled" na ćevape |
Ukus interesantan, zapravo jedinstven.
Nisu jako začinjeni.
Iskreno, sviđaju mi se.
Da li su najbolji u BiH, teško je reći, ali definitivno su ODLIČNI!!! I vredi ih probati!
Obilazim kuću u kojoj se rodio Ivo Andrić (naopako da to propustim, kad sam par stotina metara od nje...).
 |
| Rodna kuća našeg nobelovca - Ive Andrića |
Nastavljam dalje prema prevoju Komar, pa do Donjeg Vakufa -> Vinac (tu sam popio jedno piće sa starim drugarom Mensurom) -> Jajce (nezaobilazan vodopad)...
 |
| Izlazim iz Travnika, još jedna džamija (ova je možda veća, ali ona u centru je mnogo lepša) |
 |
| Krećem put prevoja Komar (prema Donjem Vakufu) |
 |
| Pogled sa prevoja u pravcu gde tek treba da prođem |
 |
| Između Donjeg Vakufa i Jajca se vozim kanjonom Vrbasa |
 |
| Između Donjeg Vakufa i Jajca |
 |
| Ulaz u Jajce |
 |
| Vodopad u Jajcu, reči su suvišne... Svaki put kad vidim vodopad dođe mi da održim drugo zasedanje AVNOJ-a... he, he, he... ;) |
Nakon Jajca se ulazi u predivan kanjon reke Vrbas, koji savetujem da svi obiđu kada i ako budu u prilici.
 |
| Crkva u Podmilačju (još uvek u izgradnji, da ne kažem "under construction"...) |
 |
| Kad se prođe Podmilačje, sledi možda i najlepši deo kanjona reke Vrbas |
 |
| Savršen "mirror" efekat |
 |
| Ovaj most predstavlja "granicu" između Federacije i Republike Srpske |
 |
| Još par tunela i po koja krivina i stižem do Crne Reke |
Stižem do Crne Reke, gde kreće poslednji uspon za danas, uspon na Dabrac.
Nešto mi ovaj uspon teško pada, idem sporo (mislim da me je polako stiglo to što sam spavao samo 4h, a i oni ćevapi u Travniku su već davna prošlost - napravih nekih 100km u međuvremenu), srećom sam uspon nije "strašan" (naprotiv) pa uspevam da se popnem iz cuga bez pauze.
 |
| Tu iza se nalazi hidroelektrana |
 |
| Samo što nisam stigao na vrh |
 |
| Crkva je na samom vrhu Dabraca |
Na vrhu me čeka Duda sa Biljanom (po dogovoru). Tu pravim malu pauzu, pojedoh par čokoladica i bananu.
Kao nov...
Naravno, pravim i po koju sliku, pa krećemo dalje kao biciklistički dvojac - Duda i ja, dok Biljana ide za nama (podsetilo me je na pravu trku).
Od Dabraca do Banja Luke ne spuštamo brzinu ispod 30km/h.
Senke su se već izdužile, nema još puno dana.
 |
| Vrbas posle hidroelektrane |
 |
| Duda i ja u "žaru borbe", Biljana iza nas kao pratnja |
 |
| Smenjujemo se, malo vuče Duda, malo ja, Vrbas predivan i divalj na momente |
 |
| Tijesno |
 |
| Samo žto nismo stigli u Banja Luku, ima još manje od 10km |
 |
| Sunce samo što nije zašlo, sreća pa smo tu na samom ulasku u Banja Luku |
Na ulasku u Banja Luku, Duda pita da li sam za sladoled ili kolač, NARAVNO da jesam (da pojedem šipku od prohroma, svario bih je u trenutku).
Poslastičarnica Manja (ne ona u centru, nego ona kod kružnog toka - lokalci će znati o čemu pričam) završava posao.
Nakon slatkog se rastajemo.
 |
| Ima tu i kolača i sladoleda za svakog... Beše odlično... |
 |
| Ovoj slici ne treba komentar - sve je jasno |
Još 2km do hotela... Noge se ohladile, deluje kao da je 20km, ali realno stižem vrlo brzo...
Ovo je bila jedna EPIC vožnja.
Možda iz ovog pisanija to ne izgleda tako, ali stvarno sam uživao u svim aspektima današnje vožnje (ako izuzmem hladnoću prvih 3h vožnje).
Suma sumarum:
- Napravih ukupno 253km, sa preko 3200 visinaca
- Pojedoh - neki lagani doručak u hotelu, po koji zalogaj raznih sireva na Vlašiću, 10 ćevapa u Travniku, bananu i čokoladicu na Dabracu, te kolač i sladoled na kraju u Manji
- Vreme provedeno u vožnji - 11h
- Ukupno proteklo vreme cele vožnje - 15h (uključuje sve pauze za slikanje, hranu, druženje i ostalo, od ujutro kad sam krenuo, dok nisam stigao u hotel uveče)
Ovu rutu ćemo obavezno izvesti u širem sastavu i to u 2 dana, čim nam se poklope zvezde...
Do neke sledeće avanture,
D.
PS. Samo da ne ispadne da nešto ili nekog favorizujem... Jeo sam skoro sve Sarajevske ćevape, više različitih Banjalučkih, evo ovo prilikom probah i Travnički... Da budem iskren, nema lošeg ćevapa u BiH, gde god da se nalaziš i gde god da rešiš da pojedeš ćevap - nećeš pogrešiti. To je lokalni specijalitet, koji svoje poreklo vodi iz BiH, koji je brend sam za sebe i ovde i u celom svetu (gde god da ga prave). Obožavam da slušam strance kako lome jezik pokušavajući da izgovore reč "ćevapčići". Bilo gde da ga pojedeš on je DOBAR, ali je ipak najbolji u BiH (nije bitno koji deo), tu su svi NAJBOLJI (i to naročito ako si gladan).
Nema se šta dodati ili prigovoriti. Sve na mestu.
ОдговориИзбриши