Transfăgărăşan (No.4) - prvi deo
 |
| Ekipno prvo mesto... |
 |
| Karpati u daljini |
Naša vožnja je po planu startovala od kružnog toka (kružni tok na magistralnom putu Sibiu Fagaraš), pa sve do vrha (prevoja na kojem se nalazi tunel).
Početna tačka je oko 450mnv, krajnja 2040mnv, dužina uspona 34km. Prvih ~10km uspon je blag, 1-2%, a onda naglo pređe u zonu 7-10%. Kad se savlada prvi set serpentina, po sve do kraja nagib je 5-8%.
U petak (30.08) smo u večernjim satima stigli u Sibiu, prelep gradić od 150.000 stanovnika (otprilike kao pola Novog Sada). Smeštaj realno savršen za naše potrebe, ima veliki parking u dvorištu kuće, kapija se zatvara, tako da su automobili i bickli na sigurnom (nije bilo potrebe da ih skidamo sa kola). Sibiu je grad kojeg su u srednjem veku izgradile nemačke zanatlije, tako da ne može da "omane", iskreno sam uživao svaki put kad smo obilazili stare delove grada.
 |
| Centar Sibiu |
 |
| Centar Sibiu |
 |
| Restoran Hermania |
 |
| Bašta restorana |
 |
| Bilo je tu za svakog po nešto, niko nije ostao gladan |
Prespavali.
Jutro....
Zajednički doručak u dvorištu smeštaja.
 |
| Doručak |
 |
| Raspoloženje u ekipi na visini zadatka |
Ekipa je odlično raspoložena, boli me stomak od puno smejanja, ali realno ovo i jeste poenta ovakvih druženja.
Pakujemo se i krećemo prema Transfagarašanu.
Stigli na početnu tačku, parkirali kola... Skidamo bicikle sa kola, duvamo gume, podmazujemo lance, brišemo, nameštamo, podešavamo (kao da nismo imali vremena da to uradimo ranije, ali sve je to u neku ruku sastavni deo jedne ovakve vožnje - mnoooogo me je sve ovo podsetilo na pecaroše kad se pripremaju za pecanje).
 |
| Jedna zajednička za start |
Slikamo se i krećemo.
Obzirom da je uspon dugačak (34km), plan je da prvih blagih 10km vozimo zajedno, a onda svako brzinom koja u najviše odgovara do vrha.
Kad se svi okupimo gore, ručak.
 |
| Par stotina metara nakon starta - ekipa je još uvek na okupu |
Na početku vožnje gledamo Karpate u daljini, prizor je neverovatan.
 |
| Karpati ispred nas i to najviši deo Karpata. |
Plave se slojevi planina u nekoj neodređenoj daljini, sve se preklapaju vrhovi jedan preko drugog, prosto je milina gledati... Naravno tamniji delovi su bliži, svetliji su udaljeniji... Deluje kao da je ispred nas veliki "čupav" zid, koji treba da savladamo.
Posmatrano sa ove distance, ne deluje da je tako "strašno" i da je tako visoko... Ali kad se približiš i kad krene ono "pravo" shvatiš da realno jeste...
 |
| Put je odličnog kvaliteta (da ne kažem sveže napravljen, daleko je bolji od onog kad sam ovde vozio prvi put) |
Kako vozimo sve smo bliži i bliži toj gromadi stena, pogled se polako sve više sužava, nekog momenta ulazimo u šumu, pa se više ne vide ni planine ni prostranstva, samo šuma oko nas.
 |
| Pogled se suzio |
 |
| Tu i tamo kroz neku "pukotinu" u šumi mogu se videti okolni predeli |
Sve vreme imamo auto u pratnji, za svaki slučaj - pokazalo se više puta da ume da bude veoma korisno, naročito kad su ekstremne vožnje u pitanju. Ova vožnje nije bila ekstremna po pitanju kilometara, ali ipak je pred nama uspon od skoro 35km, pa svašta tu može da se desi...
 |
| Banditosi u akciji |
 |
| Samo na momente naiđe "rupa" u šumi pa možeš da vidiš odakle si krenuo, tek tada shvatiš na šta si se namerio |
 |
| Ima više ovakvih nadstrešnica (stvarno ne mogu da ih zovem tuneli, jer to realno nisu) koje štite od odrona kamenja |
 |
| Frizura - stil "kaciga" |
 |
| Jedno od mesta sa kojeg se jako dobro vidi ravnica iz koje smo krenuli |
Sati brzo prolaze.
Nadmorska visina raste...
Pravimo kratke pauze.
Slikamo se...
Zapravo - uživamo.
 |
| Ovde se šuma konačno predaje, i još se samo vrhovi krošnji vide |
 |
| Krenuli odole, tamo sa one svetle ravnice |
 |
| U daljini se vidi završni deo (da ne kažem "kada") |
 |
| "Kada" malo bolje zumirana |
 |
| Jedan od nekoliko vidokovaca, koji su dosta popularni i na kojima je gužva za slikanje |
Jednog momenta, šuma posustaje i ponovo "pucaju" pogledi na ravnicu iz koje smo krenuli. Tek tada postajemo svesni, koliko smo se popeli, jer posle dužeg vremena konačno vidimo odakle smo krenuli...
 |
| Sam ulazak u "kadu", sad se vidi kraj cele vožnje - gore gde se žičara završava |
Dolazimo do završnice (liči na kadu, zapravo polovinu kade), tu se vidi kraj žičare i kraj uspona, ali zapravo ima još 6km do vrha. Ovaj deo je najlepši, i kada se gledaju slike sa Transfagarašana, uvek je ovaj deo u pitanju. Tu je neverovatan splet serpentina, prosto ne znaš iz kog ugla da slikaš (a zapravo svi uglovi su savršeni). Evo slika koje sam napravio vozeći se uzbrdo.
 |
| Lepo se vidi kako put ide cik-cak |
 |
| Najbolji ugao koji sam uspeo da pronađem za slikanje serpentina |
Jedna za drugom serpentina po serpentina se predaju, kraj uspona se polako bliži, a onda problem.
Pred sam vrh, možda jedno 2km nailazim na strašnu gužvu na putu.
Kolona vozila, zaglavljenih, koji se vrlo povremeno pomeraju prema gore, od gore povremeno nailaze druga vozila, pa je obilaženje kolone veoma otežano, naravno motoraši "bez pardona" obilaze kolonu u oba smera i pri tome ne paze baš nešto preterano na okolne učesnike u saobraćaju....
Vožnja je ovih poslednjih 2km postala stvarno zahtevna (stani, kreni, provuci se, pa opet stani, pa opet kreni, pa propusti itd...).
Bez obzira na neočekivane poteškoće u samoj završnici, stiže se na vrh. Imao sam cilj da probam da izvezem uspon za 3h i uspeo sam u tome (uz sve pauze, slikanja i ostalo što nije bila vožnja).
Na samom vrhu je zapravo izvor problema sa kolima, naime, na vrhu se nalazi veliki parking koji je (naravno) pun. Vozila stoje iz oba smera i čekaju da neko izađe da bi se oni parkirali. I eto ti kolapsa.
Nekoliko minuta zamnom stižu Mikloš i Marton, odlučujemo da se spustimo malo i na južnu stranu, dok ostali ne pristignu na vrh.
 |
| Tunel i gužva iz suprotnog smera |
 |
| Pogled na južnu stranu |
 |
| Južna strana ne zaostaje puno za severnom kad je splet krivina u pitanju |
Prolazimo kroz tunel (sada je u našem smeru tunel slobodan, ali u kontra smeru, vozila jednako zaglavljena (biće problema pri povratku, ali ko će sada misliti o tome, idemo dalje)).
Spuštamo se nekih 7.5km od tunela, okrećemo se i krećemo nazad. Interesantno, južna strana Transfagarašana je potpuno različita od severne.
Polako se penjemo, stajemo, slikamo, pa vozimo dalje...
 |
| Na ovom proširenju stajemo, okrećemo se i polako nazad prema tunelu |
 |
| Ponovo se penjemo |
Ponovo stižemo do kolone vozila, opet borba (stani, kreni, propusti ...), stižemo nekako i do tunela, a u tunelu kolaps (isti onaj koji smo videli kad smo se spuštali - takoreći očekivan kolaps). Polako obilazimo jedan po jedan auto, stajemo kad nailaze vozila iz suprotnog smera, srećom osvetljenost u tunelu je odlična, obzirom da svim kolima rade svetla ;).
Prolazimo tunel i ponovo smo na vrhu. Osećaj je neverovatan (po drugi put danas). Kad smo drugi put osvojili vrh, preostala ekipa je već sedela u restoranu na samoj obali Balea jezera, i uživala. Pridružili smo im se (da bar malo nadoknadimo izgubljene kalorije i tečnost).
 |
| Balea jezero (Balea lakul) |
 |
| Balea jezero sa druge strane |
 |
| Željno očekujući da klopa pristigne |
 |
| Pogled sa terase restorana na jezero |
 |
| Još jedna slika i kreće spust |
Nakon restorana sledi naplata za sve muke tokom uspona - SPUST. I to ne bilo kakav spust, 34km spusta (prosečnom brzinom od 35km/h to je ~1h, zakoni fizike kad je Srki u pitanju ne važe i za njega spust traje 27min!!!).
 |
| Ekipno prvo mesto.... he... he... he.... |
Stižemo dole, do kola. Pogled na Karpate je sada još neverovatniji, jer se sunce pomerilo i promenilo ugao pod kojim obasjava Karpate... Zadovoljstvo je neverovatno. Presvlačimo se i pakujemo se polako i krećemo prema Sibiu.
 |
| Karpati obasjani popodnevnim suncem |
Sve u svemu, bilo je idealno.
Vreme savršeno...
Da smo imali mogućnost da biramo kakvo da bude, ne bi ovako izabrali.
Temperatura takođe savršena.
Sve je prošlo bez ijednog incidenta, nismo ni jednom probušili gumu...
Definitivno ćemo ovo kao klub morati da ponovimo.
Moram svim učesnicima ovog izleta da se zahvalim na dobrom raspoloženju i sjajnoj atmosferi pre, tokom i posle vožnje.
Odlicna prica. Sledeci put molim pricu za Vodno uspon u Skoplje.
ОдговориИзбришиPozdrav,
Uspon na Vodno je ozbiljan, naročito deo posle detskog odmarališta pa sve do ispod žice, tada malo popusti... A onda posle krivine kod vojske zategne na 21% jedno 400m.... Vodno mi je jedan od omiljenih uspona... Popeo sam ga preko 10 puta (do krsta), a Sredno Vodno sam popeo bar 60-70 puta... Ko zna možda napišem i priču o Vodnu, definitivno to zaslužuje...
Избриши