48. Toskana 2025 - I deo
TOSKANA 2025 - 1. deo
Toskana, 15 - 20.04.2025.
Toskana Italija, region na koji realno uopšte nije potrebno dalje trošiti reči.
Sasvim sigurno najpoznatija regija kontinentalne Italije.
Obilazim Toskanu bar jednom godišnje, poslednjih desetak godina, na ovaj ili onaj način, po dan ili dva, koliko uspem da uštinem od odmora, koji je po pravilu uvek prekratak...
 |
| Krivi toranj u Pizi ("Torre di Pisa" u originalu) |
Cela ova priča počinje negde tokom 2024.god. kada mi je Sale poslao link nešto što se zove "Tuscany trail" (Tuscany trail home page).
Kad bih "Tuscany trail" objasnio kao trku, potpuno bih pogrešio...
Više podseća na recimo na neki vid Breveta, ali vremensko ograničenjene postoji, svako može ovo da izveze svojim tempom, mislim da je ovde najviše poenta uživati u predelima, ruti, pogledima, druženju, naravno hrani i svemu što prati ovaj događaj. To je "back pack" događaj, gde svako nosi sa sobom sve što mu treba da izveze tih ~450km (odeću, šatore i sve ostalo).
Ovo je događaj koji se održava svake godine, nacrta se ruta koja je okvirno oko 420-450km, koja cela ide po Toskani, poenta je da se spava u šatoru, to znači da manje više svi biciklisti nose punu opremu, šatore i sve ostalo za spavanje u kampovima, da budu samodovoljni, tu su onda preporučena neka mesta za spavanje (ima i improvizovanih kampova samo za ovu priliku), zatim preporučeni restorani gde se jede pije i tako dalje, i sve to traje jedno 6-7 dana sa ciljem da biciklisti prođu celu rutu.
Evo kratak filmić sa sajta organizatora, čisto da se stekne vizija kako je to izgledalo ove 2025. godine:
Ono što mi je ostalo u sećanju nakon gledanja filmića vezanih za Tuscany trail je detalj da je svaki dan vožnje drugačiji, i realno jeste. Malo je tu more, plaže, primorska atmosfera, malo je to kontinentalni deo Italije, brda, čempresi, fenomenalni gradići, kao i gradovi tipa Siena i slično.
Zadavih, mnogo više nego što sam planirao...
Elem, još tada (2024.) se "rodila" ideja da mi to izvezemo (međutim te 2024 se jednostavno nije dalo - da se ne ponavljam o tome kako se zvezde nisu poklopile), ali se 2024. godine to jednostavno nije desilo.
Ove godine (2025) smo mi u firmi imali kolektivni godišnji tu nekih 10 dana oko Uskrsa i to je bila sjajna prilika da se to izveze.
Gledamo kako Saletu padaju smene, jer nam je to glavni ograničavajući faktor, ispostavlja da od utorka (15.04.25) kada on izlazi iz noćne pa do nedelje (20.04.25), pod pretpostavkom da zameni jedno dnevnu i jednu noćnu smenu, može da napravi "rupu" od 6 dana što se posla tiče, i to su taman tih 6 dana da bi mi otišli u Toskanu.
Cela priča se vrlo lepo kristališe, i sad već znamo i kada idemo i kada se vraćamo.
Prvobitni plan je bio da odemo u utorak (15.04) i da se vratimo u subotu (19.04), tj. u utorak vozimo na relaciji NS - Toskana, u sredu - četvrtak - petak vozimo biciklom ture po 100km (o tome ću pričati malo kasnije), i onda da se u subotu vratimo kući.
Ovo je bila originalna ideja.
Pitao još i Marka, da li je zainteresovan za Toskanu,i reče da je zainteresovan i tako se okupila "Toskana 2025" ekipa: biciklisti - Sale, Marko i ja, pratnja - Mira i Nikola.
Razmišljao sam se da li da pravim Event na Strava-i, ali sam odustao. Napunili smo jedan auto, sve preko toga je nepotrebna komplikacija oko prevoza i oko pronalaženja smeštaja po Toskani za više ljudi na više mesta, pa svi treba da imaju parking i slično.
Ovako, idemo nas trojica da biciklamo po Toskani i to je dovoljno!
Rekao sam im: "Gledaćemo vremensku prognozu kada se približi odlazak, jer naravno nema smisla sada da gledamo vreme nekoliko nedelja unapred..."
Naravno, čim sam sa Markom krenuo u konverzaciju na temu Toskana, on mi šalje vremensku prognozu na kojima je cela nedelja: kiša, kiša, kiša i samo kiša... bez izuzetka.
Takoreći - katastrofa!
Rekoh: "Mare, imamo još 3 nedelje do polaska, ne vredi ni da gledamo na vreme dok ne bude najviše 5-6 dana pred put, sve pre toga apsolutno nema smisla..."
Zapravo i to 5-6 dana ranije nema smisla, ali moramo imati neko početno stanje na osnovu kojeg ćemo donositi odluke.
Dani polako prolaze.
Tu i tamo bacam poglede za vremensku prognozu za taj region i to je stvarno neverovatno. Gledam 3 različite prognozei ono što bi rekli: "ne zna leva, šta radi desna".
Na jednoj prognozi potop, na drugoj prognozi ono varijanta biće recimo OK, smena sunca i oblaka poneka kišica tu i tamo, na trećoj prognozi brate kao da smo otišli u neki tropski kraj - biće lepo, fino i toplo.
Jednostavno ne znaš šta da radiš i kako da planiraš.
Doduše, kada znaš kako funkcionišu vremenske prognoze, to su neki matematički modeli, koji na osnovu trenutnih pritisaka, temperatura i vetrova, kao i brzine promene istih, prave predviđanje kako će se stvari odvijati. Naravno, što smo dalji od dana koji posmatramo, šansa da model promaši je veća. A svaka prognoza ima neki svoj jedinstveni model, pa su rezultati koje gledamo zapravo jednostavna posledica malopre opisanog i to rasipanje rezultata od potopa do savršenog vremena je zapravo potpuno očekivana (koji je model bolji, jako zavisi od matematičkog modela i trenutka posmatranja u konkretnom slučaju. Do sada, po mom ličnom iskustvu, nijedna vremenska prognoza nije 100% i svaka ponekad omane u predviđanjima).
Marko nam je najosetljiviji na kišu (zbog slušnih aparata), pa obično najviše i paniči kad se negde pojavi neka kapljica na prognozi, tako da je dogovor sa njim da sačekamo najviše što možemo da bi prognoze bile što tačnije.
I tako, Marko reče da sačekamo do četvrtka (10.04.25) i da onda smislimo da li idemo ili ne idemo, da bi on mogao u petak da najavi godišnji u firmi.
Rekoh: "Važi!"
I tako smo i taj neki datum fiksirali u smislu - odluka pada u četvrtak da li idemo ili ne idemo. Taj četvrtak (10.04) je dan kada ćemo da gledamo prognoze, pa sada ako prognoze kažu da ima smisla da idemo - super, ako kažu da nema smisla - jednostavno nećemo ići. Ako će svaki dan padati kiša, blato, hladno, naravno da nema smisla da idemo.
Dođe i taj četvrtak, posle posla stižem kući, uključujem računar, gledam prognozu - jednu, drugu, treću kad ono sad ispada (potpuno neočekivano i neverovatno) da se vreme popravilo i da će vreme prema prognozama biti OK. Interesantno je na svim prognozama sada lepo vreme, u smislu biće smena sunca i oblaka, što je super nije ništa sporno, mislim jedan dan je kao neka bila kišica u trajanja od pola sata (ako i padne par kapi sklonićemo se negde, mislim takva kiša nas sigurno neće zaustaviti da vozimo)...
Šta reći - IDEMOOOO!!!
Sa njima sam na vezi, dogovaramo se da idemo i to je to (svi smo gledali neke svoje prognoze koje inače pratimo i opšti stav je da će vreme biti OK i da treba idemo).
Ima samo jedna ispravka, u sredu, kada smo trebali da odradimo prvu vožnju, će po prognozama biti kiša, a od četvrtka je vreme lepo. Rekoh im da možemo da produžimo jedan dan i da se umesto u subotu vratimo u nedelju. A taj dan, ta sreda kad je vreme gadno, možemo da prošetamo po Firenci, Lucca, Pisa ili negde drugde, nije problem, ima tamo šta da se radi i po kiši.
Tako da je plan sledeći:
- Utorak 15.04.25 - Vozimo na relaciji Novi Sad - Toskana
- Sreda 16.04.25 - Šetnja po Toskani (Firenca, Lucca, Pisa i slično, zavisi gde nađem smeštaj za prvu noć)
- Četvrtak 17.04.25 - Vožnja biciklom 1 (start Follonica)
- Petak 18.04.25 - Vožnja biciklom 2 (start Montepulciano)
- Subota 19.04.25 - Vožnja biciklom 3 (start Sienna)
- Nedelja 20.04.25 - Povratak u Novi Sad
Plan usvojen, i sledeći korak je pronaći smeštaj za nas 5, na 4 mesta u Toskani, koji treba da zadovolji nekoliko uslova, cena kao glavni kriterijum, onaj najgori je da ima parking za auto, da je van ZTL zone, da je određenog datuma u određenim mestima i slično. Takoreći ozbiljan zadatak.
Prva noć je rezervisana u hotelu Boston u mestu Montecatini Terme, koje se nalazi negde na pola puta Firenca - Piza. Doplata za doručak u hotelu je bila simbolična, tako da smo u prvom smeštaju imali i doručak.
Druga noć je rezervisana u mestu Follonica. To je mesto na moru, na sred Toskana obale. Razlog za Follonica-u je taj što "Tuscany trail" svake godine kreće iz Follonica-e (mislim bar poslednjih 5-6 godina koliko sam ispratio, start je uvek bio iz Follonica-e).
Treća noć je rezervisana u mom omiljenom mestu u Toskani - Montepulciano.
Četvrta i peta noć su rezervisane u mestu pored Sienna-e. U Sienna-i su smeštaji bili nenormalno skupi, pa sam morao da pronađem smeštaj nekih 10-15km od Sienna-e, da bi cena bila razumna.
Smeštaji rezervisani, sad više nema nazad...
Sve je dogovoreno.
UTORAK 15.04.2025.
Sale radi ponedeljak na utorak - noć, reče da mu oko 06:45h dolazi smena. Rekoh Marku: "Mare dođi ti oko 6h u Novom Sad, tu do mene, dok napakujemo bicikle na kola, prebacimo stvari, preparkiramo tvoj auto gde se ne plaća (jer je kod mene uvedena zona parkiranja, pa se plaća)... da stignemo na vreme po Saleta."
Planirao sam da negde oko 05:40h budem dole kod kola, sa prvom turom stvari i da postavim nosače za bicikle na kola. Dok odnesem jednu turu stvari i postavim nosače, pa se vratim po drugu turu stvari taman će biti oko 6h, tada će Mare da stigne pa da i njega spakujem.
Taman se uhvatio za kvaku da izađem iz stana (negde je 05:35h), stiže meni poruka od Mareta: "Ja stigao!"
Šta reći nego: "Poranio..."
Sišao dole i sad radim sve po planu, ne znam da li sam odradio pola od planiranog, bilo je 06:15h stiže poruka od Saleta: "Meni došla smena, dođite..."
Pomislih, šta je ovo danas, sve nešto ispred plana... Obično je suprotno, uvek neko ili nešto kasni...
Planirajući jutarnji tajming, sve sam negde pomerio za malo kasnije, da bih ispoštovao tih 06:45h kad Saletu dolazi smena, jer pre toga ne možemo da ga pokupimo, a vidi sad kako se stvari "otimaju" kontroli.
Bilo kako bilo, stižemo tačno u 06:45h po Saleta, kao da sam baš tako i planirao...
Stavili njegov bajk na kola, ubacili stvari u gepek i krećemo.
 |
| Spakovan i Sale, krećemo... |
Jedan detalj mi je bio interesantan, u četvrtak sam rezervisao sve smeštaje i u četvrtak je bilo gotovo po principu sad više nema nazad jer su neki smeštaji bili "non refundable" (u prevodu - bez mogućnosti otkazivanja, smeštaj ti u momentu rezervisanja odmah skine novce sa računa i to je to, nema otkazivanja, došao - ne došao, njima je dobro jer su novce već uzeli i nemaju nameru da ti ih vrate ako se ti predomisliš i ne dođeš).
Petak jutro, što kažu otvorio oko i sad prvu stvar koju radim gledam kakva je prognoza vremena za delove Toskane koje obilazimo. Kad ono kiša svaki dan... Pazi ne možeš da veruješ, jer sve one prognoze koje smo mi gledali danima su se onako vrlo polako pomerale od neke kiše pa sve do sunca, pa od sunca polako preko oblaka do kiše, sve je to išlo polako od sjajnog do užasnog i nazad, nije se puno menjalo iz dana u dan. E sad, mi smo gledali prognoze juče, sve sam pomerio za jedan dan kasnije jer se ispostavljalo da će prvi dan kada smo trebali da vozimo bicikle da pada kiša a posle je prognozirano lepo vreme.
Međutim, promena od juče uveče je takva da je sad po prognozi kiša, kiša i samo kiša -> kiša "forever"...
I to ne samo da će svih dana da bude kiša, nego će biti i hladno.
Kažem ekipi: "Vidite ljudi prognoza je takva da ne može da bude mnogo gore od ovoga. Zapravo prognoza je takva da može da bude samo bolje..." Po principu idemo pozitivno!
Imao sam sličnu situaciju kada sam išao u Dolomite 2024. godine. Isto je prognoza bila takva da će kiša da pada svaki dan bez prava žalbe. Gledajući prognoza Damir je hteo da odustane, pa sam mu rekao: "Vidi Damire, gore od ovoga ne može da bude, što znači samo može da bude bolje..."
I do kraja je bilo bolje, značajno bolje.
Vrlo slično je i ovaj put, to što smo mi pomerili sve za jedan dan kasnije, to je što se prognoze tiče bilo "puj pike ne važi", to je važilo juče, danas važe sasvim druga pravila.
U svakom slučaju, prognoza je takva kakva je, nazad nema, već sam bio u ovoj situaciji, nije mi to ništa strano.
Još jedan detalj je obarao samopouzdanje u celoj priči i sreću koja nam je preko potrebna... Izlazim iz zgrade, nosim prvu turu stvari, jutro je 05:40h, idem prema kolima da namestim nosače za bicikl, a kiša lije, pravi potop, naravno nosim stvari i razmišljam: "E, kako nam je krenulo sa vremenom, """SUPER""", ako bude ovako "lepo vreme" nema ništa ni od vožnje, ni od šetnje, ni od uživanja, sedećemo u smeštaju i gledati kako se kiša kotrlja niz prozorska stakla.
Dole me čeka Mare, ne komentarišem vreme, da mu ne bi i ta poslednja lađa nade za donekle lepim vremenom potonula, a stvarno nije bilo veselo. Kiša je prestala nakon nekih 20-tak minuta taman koliko je meni trebalo da se spakujem i stavim nosače. Kad smo krenuli po Saleta sve je bilo mokro, ali kiša više nije padala.
Spakovali i Saleta, krenuli.
Dolazimo na granicu, prijavili bicikle, sve ide nekako glatko, kiše više nema, oblačno je ali nije strašno. Prolazimo Hrvatsku, čak smo na par momenata videli i plavo nebo.
Ulazimo u Sloveniju.
Rekoh: "Stajemo na pumpu da uzmem vinjetu, možemo obaviti i WC, kad smo već stali..."
Kupio vinjetu, obavili WC, vidim u izlogu ima štrudla sa jabukama. Smeška se i namiguje mi... Slab sam na štrudlu sa jabukama, pitam: "Jel' hoće neku štrudlu?"
Niko ništa ne odgovara.
Na kraju kupim 3 komada, bila je prilično dobra (obzirom da sam je kupio na pumpi), i da, ni jedna se nije bacila...
Nastavljamo dalje.
Dobra stvar je ta što je neki slučajan utorak, i što je recimo negde oko 13h kada smo mi stigli u Ljubljanu i sad onaj potez od Ljubljane do Postojine gde je večito gužva, ovaj put nije bio strašan što se tiče gužve i količine vozila. Promašili smo popodnevni špic (poranili smo), pa vozim nekim solidnim tempom.
Kako smo ušli u Sloveniju ponovo kreće da pada neka kišica, onako paducka nije ništa strašno, međutim kako se približavamo Ljubljani, ona je sve jača i jača, da bi na kraju prerasla u potop i to takav da na auto putu ako ti je auto jedno 30 metara ispred apsolutno ga ne vidiš. Odmah sam upalio svetla za maglu, ne da bih ja video, nego da bi mene videli. Put je poprilično krivudav, kao da je neko hteo da nadoknadi svu dosadu hrvatskog autoputa koji je ravan kao lenjir. Vozim 50 - 60km/h, kiša rastura, mene je samo ponovo obuzeo isti onaj osećaj kao i jutros kad sam izašao iz zgrade na kišu (pomislih ako se po jutru a bogami i po popodnevu dan poznaje, jednostavno neće valjati, po principu posmatramo kišu kroz prozor...).
Mira je na sajtu videla neki kupaći u Lisci, i sad je plan da svratimo u Liscu u Postojni da ga kupi (nije nam ni prvi put da svraćamo u Postojinu u Liscu specijalno zbog kupaćeg), ali hajde trenutno je neki dobar popust, idemo da vidimo i do kraja kupimo kupaći, što je najgore kupim i ja kupaći, potpuno neplanirano i neočekivano, mislim katastrofa, realno nema veze, nije važno za sada ali će to posle imati svoje posledice.
Stigli u Postojnu, nađem jedno mesto u centru blizu radnje, parkiram, sad treba da prešetamo Mira i ja jedno 50 metara, znači duva vetar, lije kiša, kišobran mi se jedno 6 pouta izvrnuo naopačke od vetra, ali nema veze, uskočili u radnju, kupili kupaće, preživeli smo i kišu, nastavili dalje.
Ulazimo u Italiju.
 |
| Senka od bicikala na krovu auta |
U Italiji kiša konačno prestaje negde kada smo prošli Veneciju, na 2-3 mesta sam čak video i tračak plavog neba, to je tračak nade da možda i neće biti sve tako crno kao što nam se namešta da bude užas.
 |
| Silazak sa autoputa kod mesta Montecatini Terme, drveće neobičnog oblika |
 |
| Prolazimo glavnom ulicom kroz Montecatini Terme, i pored puta je drveće čudnog oblika |
Stižemo negde oko 19:30h u Montecatini Terme.
Sve smeštaje koje sam birao su takvi da budu što bliže centru, gde je to moglo i imalo smisla, sa jedne strane, a da bude van ZTL sa druge strane (Zona Traffico Limitato, u prevodu zona ograničenog saobraćaja). ZTL je nešto što svaka opšina ili grad sam propisuje kako radi, uglavnom, tu mogu da uđu samo rezidenti i ponekad oni koji plate, mada negde ne može ni jedno ni drugo, zapravo ni treće... Jednostavno, za svaki grad važe neka njihova posebna pravila, pa je najjednostavnije organizovati se tako, da ne treba da uđeš u ZTL i dobar si (ili ako već moraš da uđeš, onda treba dobro da proučiš šta, kad i kako važi za konkretnu ZTL).
Naš hotel Boston je bukvalno na samoj granici ZTL.
Stižem u ulicu gde je hotel, nalazim jedno parking mesto kod hotela, koje se plaća, ali tu ću se zadržati kratko samo koliko da se prijavim u hotel i da mi pokažu gde je parking. Uskočim unutra, dam pasoše, dobijem ključeve od soba, kažem da sam rezervisao jedno parking mesto za kola. Momak na recepciji mi kaže da je sve u redu.
E sada, zanimljiv detalj je taj da je parking mesto zapravo unutar ZTL zone.
Pogledam ga onako sa upitnicima iznad glave (polu-zbunjeno), pitam se kako ću da uđem u ZTL.
 |
| Treba da uđem u ZTL??? Zar nije parking besplatan??? |
Kaže on: "Ne brini ništa, uđeš ovuda i nemaš problema..."
Naravno, pokazao mi je rukom gde treba da idem...
 |
| Početak ZTL |
"Uđeš ovuda" znači:
- Loša vest - uđeš u jednosmernu ulicu iz pogrešnog smera, ako neko naiđe iz suprotnog (pravog) smera biće veselo, jer je ulica baš uzana
- Dobra vest - treba da vozim jedno 40 metara u kontra smeru, pa nije strašno
"Nemaš problema" znači - nema kamera, jer sve kamere su postavljene na mesta gde ti možeš da uđeš u ZTL, niko normalan u ovom delu sveta ne očekuje da će ljudi da voze jednosmernim ulicama u kontra smeru...
Nastavlja Alesandro (tako se zove momak sa recepcije) gledajući moje upitnike iznad glave: "Slobodno uđi, nemaš problema..."
Po svim pokazateljima, očigledno je da oni to ovako rade na redovnoj bazi.
I nastavlja: "Nema kamera sa ove strane...Nema problema..."
Po principu, samo opušteno i bez nervoze.
Tako je do kraja ispalo sjajno, što se tiče parkinga (kad u glavi savladaš činjenicu da voziš ulicom u kontra smeru, i da se nalaziš u ZTL u kojem ne smoeš da budeš). Ušao u ulicu iz pogrešnog smera, ništa sporno, kao verovatno i svi ostali koji su bili parkirani u tom dvorištu. Zapravo sve je stvar percepcije: za nas iz hotela Boston, ova ulica zapravo nije jednosmerna u pogrešnom smeru i nije u ZTL... Sve se svodi na to kako se postaviš prema problemu.
Auto parkiran.
 |
| Soba savršena |
Odneli stvari jedne, druge, treće po sobama i to je sve OK.
Pitam Alesandro-a: "Meni bicikli stoje na krovu od auta, oni su zaključani za nosače na krovu, da li je bezbedno da ostanu tu ili možda imate neku garažu ili ostavu gde možemo da ih ostavimo preko noći?"
Mislim, bicikli jesu zaključani za Thule nosače, ali taj ključ za zaključavanje ima realno "tri" zuba, to bi što kažu ciga zubima pregrizao i skinuo bicikle...
Alesandro odgovara: "Bezbedno je tamo gde su, ne bi trebalo da ima problema, ali imamo garažu, ako ćeš ti mirnije spavati da ih stavimo u garažu, nije problem."
Rekoh: "Hajde, ako nije problem..."
Skinemo bicikle, odguramo ih u garažu od hotela, i sad mogu konačno da kažem da smo se smestili.
Rekoh ekipi: "Za jedno 15 minuta siđite u lobi hotela, ako hoćete da idemo negde na klopu..."
Svima odgovara, super.
 |
| Mare slika Saleta u centru |
Nama je centar, tj. glavni trg jedno 300 metara peške od hotela. To je odprilike 3-4 minuta peške.
Pitao sam Alesandro-a gde mi preporučuje da idemo, on mi je preporučio piceriju Centrale (pun naziv je Ristorante Pizzeria CENTRALE).
Bacio sam pogled na Google Mape, pre nego što sam ga pitao i na trgu i bliskoj okolini ima nekoliko picerija i restorana, pa nisam znao koji je dobar. Sa druge strane, trenutno je oko 20:30h, ni Italijani baš nešto nisu, kao ni Austijanci, poznati po tome da im lokali rade do kasno...
Ovako nije bilo dileme.
Sam glavni trg nije velik, naravno ima crkva (rekao bih Duomo, ali ovde nije). Crkva mi sigurno neće ostati u nekom posebnom sećanju kao neko velelepno zdanje, naprotiv. Jednostavno - nisu se potrudili.
Zašto?
Zato što je crkva podignuta 1950-tih godina (1953-1958), na temeljima stare iz 19. veka (1833) u nekom modernističkom stilu (modernističkom za 1950-te godine). Crkva se zove "Basilica di Santa Maria Assunta".
Mogu samo da zamislim koliko je ona iz 1833 bila ružna, kad su je srušili da bi izgradili ovu rugobu...
 |
| Basilica di Santa Maria Assunta (slika sa Google Maps) |
Stižemo u centar, nalazimo restoran iz prve, ulazim unutra i pitam: "Do koliko radite?"
Odgovara konobar: "Do 23h."
Odlično!
 |
| Picerija ima i deo koji je kao poslastičarnica |
 |
| Izbor kolača je impresivan, ovo je samo delić izloga |
Kako smo stigli do restorana, prvo smo ušli u deo koji je kao poslastičarnica, OK, isti je restoran, ali su sve slatkiši, a i stolovi su da poručiš kolačić, pojedeš ga i odeš za 5 minuta.
Napolju ima velika zastakljena terasa, uđem unutra i pitam da li ima slobodan sto na terasi za nas 5. Konobar prošeta okolo i kaže da nema. A onda pogleda kroz staklo od terase i kaže da ima mesta u restoranu unutra.
To unutra je zapravo treći deo restorana, koji je pravi restoran (verovatno je od njega sve počelo, pa su napravili zastakljenu terasu i deo koji je kao poslastičarnica).
Odlazimo unutra, kažem da su nas uputili od spolja da ima mesta, konobar nas odvede do velikog stola gde može da sedne 5 osoba i to je rešeno.
Seli i gledamo menije.
 |
| Večera u najavi |
 |
| Sto za 4 osobe, dodali još jednu stolicu i posluženje i sve štima |
 |
| Pogled na deo unutrašnjosti restorana, ovo je samo jedna prostorija ima ih još |
 |
| Interesantna sijalice vise oko nas, kao da je Nova Godina a ne neki april |
Posle kraće borbe sa menijem, poručili svako po picu. Poručio sam neku picu (najneobičnija na meniju, da ne kažem najblesavija i najneizvesnija) koja je imala na sebi pored svega ostalog i ananasa (po principu moraš biti dovoljno lud da poručiš takvu picu), rekao bih kao neka Havajska pica, ali nije čisto Havajska, nego neka mešavina kojekakvih pica, konobarica je rekla da je ova najizazovnija pica za pojesti (reč katastrofa bi bliže objasnila picu), a uz picu dobiješ gratis i čašu piva (koje sam obzirom da ne pijem alkohol prosledio onima koji piju), to valjda da te nagrade što si poručio to nešto što je čudno.
 |
| Pizza sa burrata sirom, sa tankom ivicom - Mirin (odličan) izbor |
 |
| Nešto najbliže našoj kaprićozi - većina je to uzela |
 |
| Svi dobili picu, samo moja nikako da stigne, valjda za te čudne treba više vremena da se naprave |
 |
| Stiže i moja, na oko deluje normalno, a ukus je jednostavno - interesantan... |
U svakom slučaju moja pica je iskreno bila u top 10 koje sam ikada pojeo. Ostale su bile nalik klasičnim picama koje mogu i kući da se poruče. Glavna stvar je testo, i ono je vrhunsko, kad poručuješ, pitaju de da li ćeš tanku ili debelu ivicu i slično.
Veličina je bila taman. Lepo smo jeli, nismo se prejeli, šta ćeš bolje.
Nakon večere, sam otišao u "slatki" deo restorana i kupio kanole (koji potiču sa Sicilije i koje volim da pojedem u Italiji, naročito ako ima sa pistaćima), a onda da ne bih uvredio prodavačicu, uzeo sam malo i kolača koji su karakteristični za ovo područje Italije. Iskreno kanoli pobedili, bez naprezanja.
 |
| Možeš da poručiš jastoga (koji su živi u akvarijumu) |
 |
| Kao i razne vrste svežih morskih riba |
 |
| Pice se peku u peći na drva i to je jedan deo slagalice koja se zove - odlična pica |
Tako je ovaj prvi dan bio što bi rekli matematičari koji se bave kombinatorikom "pun sistem događaja", od jutarnjeg pakovanja i jutarnje kiše, putovanja Srbija, Hrvatska, Slovenija do Italije, potopa u Sloveniji da se jedva vozilo, do hotela i ZTL iskustva sve do predivne večere...
Posle večere kratka šetnja do hotela i posle toga na spavanje.
 |
| Glavni trg i crkva "zaborava" |
 |
| Centar |
 |
| Parco delle Terme |
Dok sam birao hotel gde bi spavali u Montecatini Terme regiji, naravno da sam pored svega gledao i ocenu hotela i dosta ljudi je istaklo da je doručak u hotelu Boston odličan. OK, očekivanja su velika, kad je doručak u pitanju.
Stižemo na doručak i što kažu ne znaš gde pre da gledaš, i šta pre da uzmeš. Mislim da trebao jedno tri-četiri dana da budeš u hotelu, da bi sve uspeo da probaš.
 |
| Evo samo najvažnije |
 |
| Med u saću |
Mi ko mi amo naravno morali od svega malo da probamo, a to znači se sam se odvalio, kao da sam nakovanj pojeo. Doručak je sve u svemu ispao više nego dobro, i zapravo su se do kraja svi prejeli (sreća pa smo ovde samo jedan dan).
Ruku na srce, i bilo planirano da dobro doručkujemo, da dobacimo do sledećeg smeštaja na doručku, a onda ćemo nešto jesti kad se smestimo.
Još ujutru pre doručka sam popakovao sve stvari i odneo do kola, a i ostali su bili spremni, tako da smo posle doručka u jednom potezu bili spakovani.
I sada razmišljamo šta da radimo?
Rekoh: "Mogli bi da se malo provozamo po Montecatini Terme, red je da vidimo kakvo je mesto, sinoć smo stigli u sumrak i prošetali smo samo do restorana. Šta mislite da provozamo bar jedno 5-6 km tu po mestu?"
Mare dobaci: "Ali hajde da se ne presvlačimo, da ne gubimo vreme, nego vozimo ovako u farmericama i u duksu..."
Odgovaram: "Paaaa, hajde može..."
 |
| Spreman za jednu neobičnu vožnju |
 |
| Obučen kao polu-biciklista - hahahahahaha sam sebi sam smešan |
Razmišljam možda i bolje da se ne presvlačimo, uštedećemo na vremenu.
 |
| Vrteška |
 |
| Na ulazu u Terme park (Parco delle Terme) nalazi se mapa parka |
Sve je spakovano u kola, samo još da uzmemo bicikle iz podzemne garaže od hotela. Uzeli bicikle i sad kreće neka sitna vožnjica po mestu, koje zapravo uopšte nije veliko, naprotiv. Mislim da smo napravili nekih čitavih 10km po mestu i van mesta na jednom usponu (do sledećeg sela).
 |
| Uspon prema sledećem selu |
 |
| Ovo je limun, zapravo više puta po limun, koji su zajedno napali kuću i dobro im ide |
 |
| Kad god ti zatreba limun, izađeš i ubereš, nije li to divno... |
Celo mesto Montecatini Terme se nalazi na samoj kosini od planine.
Kako smo krenuli da se vozimo odmah kreće uzbrdica.
 |
| Sledeće selo - "Vico", glavna raskrsnica, tu smo se okrenuli i vratili nazad do hotela |
Kada smo krenuli da se penjemo meni iskoči na Garminu - ClimbPro, koji odmah prepozna da smo na ruti uspona od 23km sa preko 1000 visinaca. Pomislih, nemamo mi toliko vremena, ali idemo malo da vidimo kakav je pogled ako uopšte negde bude lep pogled.
Vozili smo jedno 4-5 km uzbrdo, stigli do prvog sledećeg sela Vico i tu stajemo na jednoj velikok raskrsnici, gde smo napravili par slika i polako krećemo nazad.
Nažalost vreme nam ne ide na ruku, potpuno je sivo i tmurno, sve slike deluju mračno, ali tako je kako je.
 |
| Na spustu ugledah jedan "rascvetani grm" i odmah sam stao da ga slikam |
 |
| Tek kad su njih dvojica stala da se slikaju sa grmom, ukapiraš koliki je... Mislim, ni kuća sa 3 sprata iza se ne vidi od grma |
Stigli do kola, spakovali bicikle na auto i krećemo dalje.
 |
| Vožnja po Mentecatini Termama - ukupno 10km |
Plan za danas (a danas je onaj kišni dan, kad smo umesto vožnje bicikla rešili da ćemo da šetamo) je relativno prost:
- Kratak obilazak "Montecatini Terme", biciklima, čisto da ne bude da smo ovde prespavali a da nismo ni videli mesto.
- Obilazak mesta "Lucca"
- Obilazak krivog tornja u Pizi
- Follonica - ulazak u smeštaj
- Obilazak Follonica-e
 |
| Tabla sa prikazom starog grada Lucca |
Ulazimo mi sad u mesto Lucca, stari grad je zapravo velika tvrđava, a ti od spolja vidiš samo ogromnu zidinu, ogroman bedem jajastog oblika otprilike 2km x 1,5km u promeru. Unutar zidine se nalazi stari grad. Oko te tvrđave je naravno podignut novi i moderniji grad, što je sasvim normalno.
Sišli sa autoputa, na samom ulazu u mesto Lucca, pored puta koji vodi prema starom gradu (tvrđavi) sa desne strane ugledah McDonald's sa velikim parkingom.
Kaže Mira: "Hajde stani tu i parkiraj, već smo bili ovde prošle godine, neću da šetam, sedite vi na bicikle pa se provozajte, biće brže... Vi ćete to za pola sata da obiđete, pa možemo dalje."
Predlog prihvaćen jednoglasno!
 |
| Jedan od nekoliko ulaza u Lucca stari grad |
 |
| Klasični italijanski stil gradnje |
 |
| Crkva "Chiesa di San Michele in Foro" na trgu "Piaza San Michele" |
Uđem na praking, vrtim se okolo naokolo, ali su sva mesta zauzeta. Stanem na jednom mestu sa strane, tako da nikom ne smetam, skinemo bicikle. Kreće vožnja opet u istoj kombinaciji farmerice/duks. Od McDonald's do starog grada možda ima i ceo kilometar.
 |
| Crkva "Chiesa di San Michele in Foro", trg "Piaza San Michele" |
 |
| Nivo detalja na fasadi me oduševljava |
Zanimljiv detalj vezan za crkvu "Chiesa di San Michele in Foro" je taj da se u spisima spominje prvi put 795 godine, što ne znači da crkva nije i starija od toga (samo se niko nije udostojio da je ranije spomene u nekom dokumentu). Prostom računicom crkva je stara najmanje 1230 godina (posmatrajući sve iz 2025. godine), i dalje je u savršenom stanju, kao da je sagrađena hiljadu godina kasnije.
Ovo me je malo podstaknulo da pročeprkam po istoriji mesta, i gle iznenađenja, Lucca je starija nego što sam mislio.
Na mestu današnje Lucca-e, se od 3 veka pre nove ere nalazi naselje. Tu su mahom živeli Etrurci i Ligurci. Tek dolaskom starih Rimljana na ovo područje, što se desilo oko 180 godine pre nove ere, ovaj deo postaje rimska kolonija i naselje poprima izgled grada.
Današnji oblik starog grada (tvrđave i zidina) prati rimsko ortogonalno planiranje gradova koje je urađeno u 2. veku pre nove ere.
Godine 89 pre nove ere, Lucca zvanično dobija zvanje "municipium", tj. zvanično postaje priznat kao grad (izvor Wikipedia).
Sve dalje je istorija.
 |
| Crkva "Chiesa di San Michele in Foro" unutra, sve je od mermera |
 |
| Panorama crkve iznutra |
 |
| Oltar |
 |
| Orgulje iznad ulaznih vrata za misu |
Kad smo ušli u Lucca-u, jedno pola sata smo napravili jedan krug po mestu.
Po prognozama se spremala kiša recimo tipa od 12-13h, i kiša je prema prognozama prilično verovatna.
Bukvalno kada sam stao tu ispred McDonald's-a, dok smo skidali bicikle sa auta, počinju neke prve kapi kiše, sitne kapi počinju da padaju vrlo stidljivo.
Pomislih: "Kanda ćemo mi pokisnuti, kako je krenulo, ali sve se nadam da nećemo.
Dok smo mi seli na bicikle i krenuli, ta neka kišica je prestala.
 |
| Prava Italija, uske i visoke ulice, karakteristična arhitektura |
 |
| Naravno, ulice su toliko široke, da je i proći peške ponekad izazov |
Kada sam pre nešto više od godinu dana bio u mestu Lucca, hteo sam da između ostalog obiđem i "Piazza dell'Anfiteatro", ali nije nam se dalo...
Plan je sada bio ponovo isti.
 |
| Piazza dell'Anfiteatro u centru slike |
Piazza dell'Anfiteatro je trg ovalnog oblika, kao amfiteatar, koji je zapravo nastao na mestu antičkog amfiteatra (2. vek pre nove ere, koji je imao 18 redova sedišta i mogao je da primi 10.000 gledalaca). Trg je zadržao oblik antičkog amfiteatra. Po Wikipedia-i, stari amfiteatar se i dalje nalazi na dubini oko 3m ispod nivoa današnjeg trga.
Stižemo posle kraće borbe sa uličicama i Google Mapama, brljaju mape jer su ulice jako uzane i visoke, pa je GPS signal slab i nepouzdan. Dva puta smo promašili da pronađemo ulaz, nije to baš tako ni jednostavno pronaći, mislim vidim gde trg, ali naći ulaz nije jednostavno. Na trg se može ući sa 4 strane ali mora da se ide malo levo-desno da bi se došlo do ulaza.
Evo kratak film kako izgleda "Piazza dell'Anfiteatro":
Na trgu ima dosta kafića i svega što kažu ljudi sede i uživaju.
 |
| Na vrhu tornja raste drvo?!? |
Kaže Sale na trgu Piazza dell'Anfiteatro: "Sada možemo polako da idemo prema kolima, ali na drugu stranu."
Jer tuda kuda smo došli, su popularne ulice, i tu je baš bila gužva sa puno pešaka, jedva smo uspevali da proteramo bicikle tuda. Sada je bio plan da idemo ulicama gde nije gužva, pa smo išli manje popularnim ulicama sve do Duomo di San Martino.
 |
| Duomo di San Martino |
Duomo di San Martino - čim se kaže Duomo, to znači da se radi o glavnog katedrali ili gravnoj crkvi u tom mestu, takoreći Duomo je ŠEF svih crkava u mestu gde se nalazi. Ovo je glavna katedrala posvećena svetom Martinu.
Postoji stara crkva koja je sazidana u 6 veku nove ere, a ova koju mi danas gledamo je podignuta 1060 godine na mestu stare.
 |
| Ukrasi na crkvi isti a potpuno drugačiji... |
Tokom pisanja istorijskih činjenoca o mestu Lucca, naučih jedan interesantan detalj: Zašto se katedrala zove baš katedrala?
Reč katedrala potiče od Grčke reči "καθέδρα" [kathédra], koja znači stolica (bez nekih specijalnih religijskih konotacija). Stari Rimljani su preuzeli ovu reč od Grka i ona se na latinskom izgovara "cathedra" i predstavlja stolicu sa rukohvatima.
 |
| Katedra ili stolica za verskog poglavara u crkvi |
U glavnoj crkvi je uvek postojala stolica gde je sedeo biskup ili neki glavni religijski vođa za tu regiju, pa je ta crkva nazvana katedrala po katedri odnosno "stolici" koja se za biskupa u njoj nalazi (time se zapravo stavlja do znanja da je to zapravo ŠEF crkva).
 |
| Sve u svemu napravili jedan krug po Lucca-i, nekih 6km |
Nakon što smo napravili par slika Duomo San di Martino, krećemo prema kolima.
Moram priznati da je Lucca jedno mnogo slatko mesto, mi smo prošle godine (2024.) šetali po Lucca-i i videli smo ne znam recimo trećinu mesta, a sada smo išli biciklom, pa je to išlo mnogo brže.
Stižemo do kola, McDonald's nam je bio pri ruci, pa smo obavili WC, napakovali bicikle na kola i sada idemo prema Pizi.
Kad se od Lucca-e ide prema Pisa-i direktno, prelazi se preko jednog malog prevoja planina Monte San Giuliano. Kako smo prešli prevoj sa desne strane pored puta je ogroman parking.
Kaže Mira: "Hajde stani tu, pa idite vi biciklima do Pize."
Realno, mi (Mira, Nikola i ja) smo do Pize bili jedno 3-4 puta do sada. Kaže Mira mrzi je da šeta, što kažu ne radi je toranj u Pizi uopšte.
Rekoh: "Hajde dobro, ako je tako nije nam teško da vozimo, naprotiv..."
Pogledam na mapi, imamo nekih 8km u jednu stranu, pa rekoh vidi to će sad malo da traje, nama treba jedno 15-20 minuta vožnje do tornja i isto toliko nazad ovako što kažu neObučeni u bicikliste, pa još tamo kod tornja jedno 10-15 min, rekoh jedno sat vremena nas nema sigurno.
Kaže Mira: "Nema veze, čitaće knjigu..."
Ponesem ruksak i stavim u njega komplet za kišu, jer se ona kiša od 13h nije desila (OK malo je padauckala dok smo se vozili po Lucca-i, ali nije strašno), sada bi po prognozi trebala da pada bez dileme, motaju se crni oblaci svud oko nas. Gledam na radarskim mapama dolaze/prolaze sa svih strana i sad samo je pitanje koji će da te podkači.
Razmišljam da ja ponesem za svaki slučaj kišni komplet, pošto se tamo sa jedne strane baš namrštilo, ako ovo krene da pada neće valjati.
Krenemo, tu sad ide lep spustić, prođemo to bez problema, a onda prvo skretanje nonšalantno promašimo. Da ne bi pogrešili na Garminu sam stavio toranj u Pizi kao krajnju destinaciju i on sada pravi rutu i trudi se da te navodi biciklističkim stazama i sporednim putevima. To prvo skretanje zapravo nije bilo baš logično, a pri tome smo mi zbog spusta išli pristojnom brzinom pa i nije bilo vremena da se reaguje.
Promašili, ali nema veze, skrenuli smo mi u prvu sledeću ulicu i do kraja je to izašlo na isto.
Do sada sam uvek išao kolima do tornja, i put me je tu gde smo promašili da skrenemo vodio pravo, međutim garmin nas vodi nekim drugim manje opterećenim putevima.
Negde na pola puta, takoreći posle jedno 4km počinje kišica, prvo stidljivo, a onda pada sve jače i jače.
Tu je sad ona večita dilema, kad je taj moment da staneš i da se presvučeš, da li kiša pada dovoljno jako ili će prestati za par minuta...
Ipak stajemo.
Stavljam navlaku na šlem, hajde idemo dalje, pa sad ako baš pojača presvlačićemo se.
Kiša krene, pa stane, pa opet krene, pa opet stane i tako naizmenično.
Stižemo do krivog tornja.
 |
| Krivi toranj, koji na slici uopšte nije kriv jer ga zakrivljenost slike zbog širokougaonog objektiva veštački ispravlja |
|
| Ovo je sad već mnogo realnije |
Naravno čim smo stigli, pravim par slika.
Znači prosto je neverovatno - svi pokušavaju da ga zadrže da ne padne ili pokušavaju da ga isprave. Potpuni kliše!
 |
| Mare traži da ga slikam, njegovim telefonom - rekoh: " OK može.." |
Sa druge strane imaš toranj koji je kriv, pa je valjda i normalno da svi pokušavaju da ga isprave...
Obavili slikanje (napravih par slika), kao što su i Mare i Sale, kad naiđe neki crnac iz Senegala, nije bitno što je crnac, i nije bitno što je iz Senegala, prodaje neke džidža-bidže, ali je bitno da nas napade da nam uvaljuje neke gluposti, ne možeš ga se rešiti, jednostavno nema šanse.
Rekoh: "Hajde sad kad si već tu, da nas slikaš svu trojicu..."
Uze on moj telefon i klikne jednom, dvaput, triput, četvrti put... Na kraju uspemo da ga se rešimo, dam mu 10 EUR za sve neke narukvice koje nam je navukao na ruke da nam uvali i svi sretni. On jer je dobio 10 EUR, a mi jer smo ga se rešili.
 |
| Senegal protiv foto aparata - neuspešno 1 |
 |
| Senegal protiv foto aparata - neuspešno 2 |
 |
| Senegal protiv foto aparata - neuspešno 3 |
 |
| Senegal protiv foto aparata - neuspešno 4 |
Uzmem da pogledam slike, kad nijedna nije upotrebljiva, potpuni antitalenat za slikanje. OK, mi se lepo vidimo na svim slikama, ali slikao je 2m asfalta ispred nas, a toranj se vidi do pola. Po njemu ispada da je asfalt ovde glavna atrakcija.
Nema veze, što kažu i ove neuspešne slike imaju neku svoju vrednost, te slike možeš da iskoristiš da objasniš nekom kako NE TREBA da slika.
Pretpostavljam da svi znaju istoriju tornja, ali evo u par kratkih crta:
- Gradnja započeta 1173 godine
- Izgradnja je trajala 199 godina, više puta je bila startovana i prekidana iz raznih razloga (ponajviše su ratovi između Republike Pize i okolnih republika kao što su: Republika Đenova, Republika Lucca i Firenca, doprineli da se gradnja obustavlja)
- Izgradnjom drugog sprata 1178. godine, toranj je počeo da tone, jer je temelj bio samo 3 metra dubok, a tlo slabo i nestabilno
- Izgradnjom trećeg sprata toranj počinje da se krivi
- Sedmi sprat je završen 1319. godine
- Vrh tornja (prostorija za zvona) je završena 1372, 199 godina nakon početka izgradnje
- Danas postoji 7 zvona na tornju, svako zvono ima jedan ton drurske lestvice, najveće zvono je instalirano 1655. godine
- Nagib tornja se tokom vekova menjao (povećavao), da bi krajem prošlog veka (1990-te) dostigao nagib od 5°, te je postojala realna opasnost da se toranj jednostavno sruši. Tada su zatvorili pristup tornju i počeli su radovi na sanaciji nagiba tornja, prvo su postavili olovni kontra teg od 870 tona što je malo ispravilo toranj, a nakon toga su otpočeli radovi na sanaciji i učvršivanju temelja tornja. Nakon završenih radova, nagib tornja je smanjen za 45cm, vraćen je u poziciju koju je imao 1838. godine, i procenjuje se da će trenutna sanacija zadržati toranj u postojećoj poziciji najmanje 200-300 godina.
Ideja je bila da ne zadavim.
Nisam u tome uspeo...
Malo smo se pomerili da slikamo toranj iz nekog drugog ugla i sad kreće kiša i to samo odjednom kreće ozbiljna kiša. Stani vadi kišni komplet, presvlači se, najbrže što možeš jer je lrenuo pljusak.
Naravno, taman smo se obukli, prođe možda minut-dva, kiša prestane - GRRRRRRR.
 |
| Battistero di San Giovanni, Cattedrale di Pisa i Torre di Pisa svi na jednoj slici |
 |
| Jedna slika iz drugog ugla |
 |
| Katedrala i toranj (opet širokougaoni ispravlja toranj) |
 |
| Battistero di San Giovanni |
 |
| Katedrala, inače trg se zove Piaza del Duomo, a na njemu je katedrala a ne duomo?!? Neko je ovde lud... |
Kažem im: "Društvo neću se ni skudati, sve vreme kiša je stani/kreni, 6 puta je kretala i 6 puta je prestajala. Idem ovako obučen za kišu do kola."
Tako smo mi do kraja i stigli do kola obučeni u kišne komplete.
Dođemo do kola, a tamo suvo. Dole u Pizi je po asfaltu bilo vode i bara, sve je bilo mokro, vidi se da je kiša padala. Stižemo do kola a gledaju nas Mira i Nikola, kao šta je vama? Sa koje ste vi planete pali? Što ste tako zamotani?
Ispostavlja se da kod kola nije padalo.
Kažu da ni kap nije palo.
E nismo imali sreće, očigledno, ali dobro obišli smo, videli, slikali... Ovo poslednje i previše...
 |
| Vožnja do Pize i nazad, nekih skoro 17km. |
Šta reći posle današnjeg dana... Neverovatan, ali stvarno neverovatan broj turista je bio u oba grada, a naročito je gužva bila u Pizi.
Mi smo na biciklima i tolika je gužva da ne možeš da voziš, jednostavno razmišljaš da li da guraš ili da ipak probaš da voziš. Do kraja smo ipak vozili, ali jako polako i oprezno kroz gužvu. Sale ima zvonce na biciklu (ako se nije zapalilo od zvonjenja ovaj pun, neće nikada) koje je dosta pomagalo da ipak prođemo na točkovima kroz gužvu.
Poskidali kišne komplete, spakovali se i vozimo dalje prema sledećem mestu - Follonica.
 |
| Kako smo izašli iz Pize, ugledah akvadukt, još jedna zaostavština starih Rimljana |
Zašto baš Follonica?
Negde na početku priče sam samo nagovestio.
Cela ova naša "ekspedicija" sa kodnim nazivom "Toskana 2025" je krenula od "Tuscany Trail" događaja. Svake godine je ruta do izvesne mere drugačija, ali svake godine ruta bez izuzetka kreće iz Follonica-e.
Tako sam tragom ruta iz raznih godina, pokušao da napravim da naše rute pokriju što više oficijelnih ruta, i nekako sam krenuo da pravim rute iz istog mesta sa kojeg su i oni počeli, bez predumišljaja. Sa druge strane to je mesto na moru, Toskana, da li može da ne bude lepo?
Stižemo u Foloniku, to je sad neko primorsko mesto, i kao da nije u Toskani. Nisam video ni jednu zgradu, ni građevinu koja podseća na Italijanske gradove ili gradiće u Toskani, arhitektura = NULA. Tu ima solitera, zgrada, mislim očigledno je smeštajno mesto za turiste koji dolaze na more, apsolutno slovima i brojevima nemam želju da odem u Foloniku više ikada. Jednostavno, uopšte me ne privlači da u Folonici boravim da budem na moru ili slično.
Stigli, parkirali auto (taj događaj u Italiji vuče svoje posebno značenje i težinu), ušli u smeštaj koji je skroz gore u potkrovulju.
 |
| Foto tapeta na zidu prikazuje scenu koju zamisliš kad neko kaže Toskana |
 |
| Sve kulturno, uredno i čisto |
Kad smo se smestili, iskočili Mira i ja da prošetamo i da uzmemo neki zalogaj s nogu. A Mare i Sale su rešili da idu negde na pastu. OK, mi nismo nešto bili previše gladni, pa je ideja bila da negde uzmemo po pica parče i da posle toga odemo na "gelato" (sladoled).
Šetamo glavnom ulicom, a ono veći deo restorana i prodavnica je zatvoren. Po principu, april je, nije sezona, nema gužve, ne isplati se držati radnje otvorene. Dok smo jeli pica parče stiže mi poruka od Mareta u kom su restoranu.
Pica parče nije bilo ništa specijalno, ali je stomak pun. I sad Mira i ja krećemo u lov na sladoled, pridružio nam se i Nikola.
Međutim, nije sezona i na par mesta gde se prodaje gelato, još uvek ga ili ne prave ili je prodavnica zatvorena.
I tako od jednog do drugog mesta, dođosmo mi do restorana "Gelateria Pagni Ice Caffè".
E, taj restoran radi i ima ozbiljnu ponudu sladoleda.
 |
| Savršen pogled na gelato |
 |
| Moja omiljena dva ukusa Pistacchio i Bacio |
Kupujemo sledoled i sedamo za sto, i tek posle par minuta ukapiramo da su Mare i Sale u istom restoranu za susednim stolom (nekih 3m od nas).
Njihova pasta je završila kao pizza.
 |
| Oduševljenje kad su shvatili da smo i mi došli u isti restoran |
I to je to za taj drugi dan u Toskani...
Provozali smo sve zajedno nekih 33km iz 3 puta.
Prema prognozama trebalo ja da bude ozbiljna kiša manje više ceo dan.
E sad, kada smo trebali da šetamo mi smo se provozali umesto šetnje i to je bilo brže i efikasnije, a sa druge strane kiše nije ni bilo, mislim to malo što je par puta poprskalo u Pizi, izvukli bi se mi i bez kišnog kompleta, samo da smo imali malo jače nerve da tolerišemo kišu.
Ispalo je sve kako treba, čak i mnogo preko očekivanja jer je kiša trebala da nam potpuno pokvari ovaj dan, ali se mi nismo dali iznervirati (jedino su slike tmurne i mračne ali na to nisam mogao da utičem).
- - - - - - - - - - - - - - - -
NASTAVIĆE SE....
D.
Comments
Post a Comment