53. Neka druga planeta (Lago di Como) - I deo

 Jezero Como - I deo

Magreglio, 20-24.08.2025.

Uffff... Kad sve uzmem u obzir uvod u ovu priču može biti baš dug. Da ne bih davio, evo skraćena verzija uvoda (što bi rekli braća Englezi - "short, short version...").

Prošle godine (2024.), sam vozio Švajcarsku turu sa startom u Italiji: Chiavenna (IT) - St Moritz (CH) - Thusis (CH) - Splügen (CH) - Chiavenna (IT). 

Beše to predivna vožnja bicikla na severu Italije, koja je zapravo išla najvećim delom kroz Švajcarsku (ko nije, treba da pročita priču: >>> Chiavenna - Pianazzola <<<). Predeli, scene, planine, jezera i sve što mi ovde u našoj ravnoj Vojvodini jednostavno - nemamo (ili ako i imamo nemamo na takav način).

U svakom slučaju, putujući do Chiavenna-e kolima, prošli smo pored jezera Como.

Konstatujem da je pored "ovog" jezera mnogo lepo (iskreno, u tom momentu nisam ni znao o kojem je jezeru reč, jer je cilj bio jasan Chiavenna i Švajcarski Alpi), te da bi bilo super da (bar) jednom malo dođemo na jezero i da obiđemo okolinu, jer je tu priroda stvarno neverovatna.

Tada je (2024. godine) posađeno seme ove priče.

To seme je niklo otprilike godinu dana kasnije...

Madonna del Ghisallo - Patrona dei Ciclisti (Madona del Ghisallo - zaštitnica biciklista)

Ove godine (2025. kada se dešava priča), sam zbog obaveza na poslu (koje su se neobično grupisale kao noćni leptiri oko upaljene sijalice u mraku), i raznih drugih razloga, uspeo da uzmem samo nedelju dana godišnjeg i to krajem avgusta, pa je ideja bila da provedemo 4-5 dana na moru, a onda posle i 4-5 dana na planini (da bude i vuk sit i ovce na broju). Nekako sam planirao da tih par dana planine budu Dolomiti, mozda neka regija Dolomita gde do sada nismo bili (mada je to u Dolomitima što se nas tiče, svake godine sve teže pronaći).

Međutim, ova godina je čudna što se tiče jednostavno - svega, pa nisam mogao da rezervišem smeštaje pre kraja jula, a do tada su svi normalni smeštaji već bili rezervisani. Ostali su samo oni sa nenormalnim cenama (za par noći cene su u hiljadama EUR, iskreno ne znam ko to od običnih smrtnika ima da plati?!?!). U nemogućnosti da nađem iole pristupačne Dolomite, rezervišem neku "Austriju" (smeštaj u Austriji). Onda sam tražio dalje, pa sam pronašao neku još jeftiniju "Austriju". 

Prva "Austrija" je bila negde relativno blizu Dolomita, ali predaleko je to za bicikl da bi vozio po Dolomitima. 

Druga "Austrija" je bila blizu Villach-a i Tarvisio-a, taj region Austrije smo obišli više puta, i taj je što se cene tiče bio najpristupačniji. 

Imam dve rezervacije za isti termin, ne nerviram se, imam još jedno 3 nedelje da ih otkažem za džabe, pa nigde ne žurim.

Nekog momenta mi sine ideja: "Hej, pa prošle godine smo prošli pored Como jezera i baš je bilo lepo, mogli bi tamo da odemo na par dana, umesto Dolomita (koji su ionako van (novčanog) dometa) i Austrije gde smo već bili više puta...".

I sad uzmem da tražim smeštaj na jezeru Como i oko njega. 

Međutim, situacija je slična kao i na Dolomitima, ne možeš naći ništa po normalnim cenama. Imao sam jednu otežavajuću okolnost, a to je da pored toga što smeštaj treba da ima neku pristojnu cenu, treba da ima i parking za auto.

I sad kreće kolo sreće da se okreće, kad nađem smeštaj koji ima pristojnu (prihvatljivu) cenu, taj nipošto nema praking, kad nađem smeštaj koji ima parking (i na nekom je iole OK mestu), taj nipošto nema prihvatljivu cenu.

A, zapravo je najčešće bilo oba - niti smeštaj ima parkinga, niti je cena prihvatljiva, a o lokaciji da ni ne pričam.

Procunjao sam dobar deo oko jezera, i ne uspevam da pronađem ništa uz samo jezero što ispunjava gore navedene uslove. U tim gradićima koji su na samom jezeru, naći kombinaciju parkinga i normalne cene jednostavno nije moguće. 

Do kraja u mestu Magreglio, koje je na brdu nekih 10km od obale jezera, nađem spoj sva tri (da ima parking, da je cena prihvatljiva i da je na jezeru Como - mislim manje ili više na jezeru Como). I bez puno razmišljanja, rezervišem hotel "Il Nibbio" u mestu Magreglio.

I sad imam problem, imam 3 smeštaja rezervisana za isti termin.

Situacija počinje polako da se komplikuje...

Par dana razmišljam šta ću, i do kraja otkažem onu Austriju bližu Dolomitima. Prvo je bila skuplja od dve Austrije, a drugo nije sad tu bilo nekih preteranih staza za vožnju bicikla, jedan put prolazi kroz selo okolo su planinčine, i sad možeš da voziš ili levo ili desno, jednostavno, to su ti sve opcije. 

OK, ponovo sam na 2 smeštaja za isti period.

Sproveo sam "anketu" sa Mirom i Nikolom, tokom koje smo došli do zaključka da je jezero Como možda najviše OK. Como je nešto skuplje nego preostala Austrija, ali razlika stvarno nije velika (manja od 50EUR).

U Austriji (u toj regiji smo već bili nekoliko puta), a na Como-u nismo bili nikada, pa je to do kraja prevagnulo.

I tako je Como nenadano ušao u igru, mnogo tačniji izraz je "ušunjao" se preko Dolomita i Austrijskih Alpa, onako ispod radara da to skoro niko ne primeti...

I sad je sve čisto, imamo smeštaj na moru 5 dana, imamo smeštaj u Magreglio-u 5 dana.

Bili smo na moru 5 dana u La Spezia regiji. 

La Spezia je nekih ~80km ispod Đenove.

Mesto na kojem smo bili na moru je Venere Azzura (nalazi se između Lerici i San Terenzo, odmah pored La Spezia-e). Plaža savršena, ima ogroman parking pored plaže, samo za poželeti. More savršeno čisto i toplo. Ja sam se naravno biciklom vozao svaki dan, bar malo.

Međutim, priča o moru će biti ispričana u nekim narednim vremenima, tako nastavljamo dalje, sa Como pričom.

Sreda (20.08.2025) jutro, završili sa plažom i morem, pakujemo se i oko 10:00-10:30h krećemo put jezera Como. Nismo žurili, jer svakako po Booking-u ne možemo rano da utrčimo u sobu u hotelu "Il Nibbio", tačnije ne pre 14h.

Usput nam je lila kiša. 

Po prognozama je te srede bio planiran potop i na moru a bogami i gore na Como jezeru, i to ceo dan, i to u ozbiljnim količinama (i to na svim prognozama - znači nije bilo neke velike dileme hoće li biti kiše ili ne).

Tu na moru, je tu noć poed put i ujutro protutnjalo neko nervreme i ozbiljna kiša. Pola noći je tutnjalo, grmilo i sevalo, baš ozbiljno. Kad sam se ujutro osvestio, kiša više nije padala, sve je plivalo koliko je bilo vode, ali je nebo bilo mahom plavo. Do tih 10:30h dok smo se spakovali i dok smo krenuli bilo je lepo i sunčano, ali na putu prema Milanu smo naleteli na sledeći oblak, na sledeći potop (to je bilo drugo poluvreme, a bogami posle smo igrali i produžetke sa kišom i to nekoliko puta...).

Da ne davim dalje sa vremenom, stižemo u smeštaj u Magreglio...

Svaki put pre puta odštampam potvrdu sa Booking-a, jer su tu sve informacije, za svaki slučaj. Veče pred polazak ka Como jezeru, gledam tu potvrdu sa Booking-a i ukapiram da imamo problem. Da... Hotel ima parking, ali samo na papiru... Piše "street parking" (ulično parkiranje) ili ti - imaš parking ako pronađeš slobodno mesto u gradu, a po svim iskustvima sa Italijom i parkiranjem, uglavnom - jednostavno nemaš šanse...

Ovaj detalj me je malo unespokojilo (i to mi sada stvara tenziju koje realno ne bi trebalo da bude). Ovo sa parkingom iskreno nisam ni primetio kad sam rezervisao smeštaj, jer je sve nekako išlo na brzinu, a ovde se nekako sve poklopilo: 

• i smeštaj, 
• i pozicija, 
• i cena, 
• i pisalo je da ima parking (naravno tad nisam ulazio u detaljnu analizu kakav je parking..., a ono ćorak?!?!).

Velika većina (da ne kažem sva) mesta u Italiji je stara najmanje 500-600 godina a često i mnogo više. Tada su se za prevoz koristili konji ili volovi, a oni siromašniji su išli peške, i tada nije bilo neke velike potrebe za parkingom... Ko je imao konje ili volove, taj je imao i štalu i sve je to štimalo. Naravno, samo jako jako imućni su možda imali i kočije (to je sada već neko novije doba), ali takvih je bilo vrlo malo, a oni sigurno nisu imali problem sa prostorom. 

A onda kad premotamo nekoliko vekova unapred i dođemo do modernog doba, na sve strane automobili, maltene svako ima svoj lični auto i onda dolazimo do problema smeštaja tolikih gvozdenjaka u gradovima koji od početka nisu predvideli da će tako nešto da treba, zapravo ni blizu. 

Kreće sad pregledavanje Magreglio-a, u svetlu gde se može parkirati... 

Onako na prvi pogled nije veselo... 

Ima jedan parking odmah pored hotela sa jedno 10-tak mesta. Nadam se da će bar neko biti slobodno?!? 

Prošpartao sam Magreglio uzduž i popreko na mapama i sad ne vidim da nešto ima još parkinga, snaći ćemo se nekako (valjda).

- - - - - - 

Stižemo u Magreglio, dolazimo do parkinga koji tu pored hotela, kad ono jedno mesto slobodno. Zvuššš, brzinom svetlosti zabadam auto da mi slučajno neko ne uskoči.

Uskočimo u hotel, odnesemo stvari u sobu.

Što bi rekli braća Englezi: "So far, so good..."

E sad, prvi dan kad negde stignem, volim da sednem na bicikl i da "procunjam" biciklom okolo, da vidim šta je, gde je i kako je. To je mnogo lakše uraditi biciklom, jer bilo kakva akcija kolima je zahtevna stvar (i zbog saobraćajne gužve, i pešaka/turista, ZTL zona, parkiranja i parking mesta itd...). Ako ne znaš šta radiš (tj. nisi se pripremio unapred), ići kolima nije baš pametno, skoro bih se usudio reći neuspeh zagarantovan.

Obzirom da smo obavili oficijelni deo sa putovanjem i smeštajem u hotel, sedam na bicikl sa ciljem da malo upoznam okolinu.

Vreme je tmurno, u najmanju ruku - poprilično tmurno.

Sve je sivo, sve kao da vise zavese od oblaka, na oko nije lepo, ali to meni uopšte nije ni bitno jer imam cilj, da sve ispitam i da saznam (jer planiramo vožnju brodom po Como jezeru).

Prvo sam se provozao do centra mesta Magreglio (mislim da je to nekih celih 150m od hotela) i tamo u centru ima info tabla - mogu samo reći respekt!!!

Prva stvar koja će nam trebati je sigurno - supermarket

Cela tabla sa svim "znamenitostima"

Krećem prema Como jezeru i prema mestu Bellagio.

Na izlazu iz mesta Magreglio (što je nekih 450m od hotela) ima parking, koji je prazan. 

OK, jasno je da se plaća. 

Negde sam još uvek pod psihozom parkinga i parkiranja. Da, imali smo sreće sa parkingom pored hotela, ali dok smo mi vadili stvari iz auta, bar je jedno 5-6 automobila skrenulo na parking u potrazi za mestom (ili su parkirali pored misleći da ćemo mi da odemo i slično...). To samo znači da smo toliko imali sreće, da je verovatno neko pola minuta pre nego što smo mi došli izašao sa parkinga.

U svakom slučaju, svestan sam činjenice, da ako mrdnem auto, šansa da nađemo parking mesto tu pored hotela je mala, pa sad gledam opcije gde i kako parkirati u slučaju da jednostavno nema slobodnog mesta nigde.

U vremenu od 8h-20h, parking se plaća 

Plaća se od 8h-20h, cena 1EUR/h, minimalno 0,5EUR, ceo dan 10EUR (OK, i nije tako strašno ako se ispostavi da je to jedina opcija)

Ovaj parking je na samom izlazu iz mesta, i odmah pored njega je neka mala crkvica, pored koje je vidikovac.

Imam običaj da kad vidim crkvu (a nisam nešto pobožan), volim da uđem unutra, da pogledam. Kad ljudi prave crkve, obično se trude, pa to bude i kitnjasto i interesantno, i lepo na oko, meni su posebno vitraži zanimljivi... Od crkve do crkve ima različitih stilova i ukrasa, bilo kako bilo - kad god imam priliku, zavirim unutra, iz čisto vizuelno-estetskih razloga, ne verskih (bilo je do sada i pravoslavnih i katoličkih crkava, sinagoga i džamija gde sam zavirio unutra pa ni ova neće ništa bolje proći).

Stajem, ulazim u crkvu.

I sad jednostavno nešto nije u redu!!!

Vrlo je neobično, ovo je prva crkva u kojoj sam video izložene bicikle... Bicikli su iz različitih vremenskih epoha.

Na zidovima su slike na porcelanu gomile "ljudi", koji po svemu sudeći već odavno nisu među nama, mnogi su na tim slikama u biciklističkim dresovima (opet nešto što do sada nisam video). 

Sad, cela ova scena mi je baš neobična, skoro da sam zatečen, prizorom unutar crkve.

O Magreglio-u nisam znao ništa. Prvo što mi je prostrujalo kroz glavu je da je Magreglio neko poznato biciklističko mesto, da je ovde možda rođen, živeo i vozio neki veliki biciklistički šampion, koji je onda naravno povukao za sobom veliki broj ljudi da se bave biciklizmom (mada mi je ova misao odmah delovala neverovatno jer je Magreglio ipak poprilično malo mesto).

Napravio par slika u crkvi, pa izađoh na vidikovac da vidim kakav je pogled.

Pogled zbog oblaka i nije nešto impresivan

Nastavljam dalje.

To dalje je zapravo spust koji kreće odmah nakon biciklističkog svetog mesta ili ti neobične crkve. Nakon 500m spusta, kreće jedan splet od 8 serpentina.

Nagib je na oko solidan (čisto da znam za povratak), serpentine su sjajne, pogledi na momente fenomenalni.

Kad sam prošao serpentine ulazim u prvo sledeće mesto "Civenna". 

Vozim kroz mesto i nalećem na pekaru. 

Stajem, vraćam se i uskačem unutra. 

Na ulazu u Civenna-u, u daljini sivo i oblačno

"Slatki" pogled u pekari, "slan" pogled je na drugu stranu

Shvatio sam da je već prošlo 16h, i da dok se vratim u hotel, sigurno ćemo svi biti ozbiljno gladni. 

Uzimam 3 pizza parčeta. Zanimljiv detalj je kako se u ovom kraju peku pizza parčad. Oni u pekari imaju neku veliku četvrtastu tepsiju koja je velika jedno 60x80cm, i oni sad na tom jednom plehu ispeku jedno 7-8 različitih pizza i to na istom zajedničkom testu (ima tu raznih opcija i capricciosa, i sa ribom, i sa lukom, i sa maslinama i margarita a ostalo je falilo pa ne znam). Sve je to na istom plehu tj. istoj tepsiji, i sad ti ako hoćeš jedno pizza parče sa npr. ribom (to je parče sa inćunima, koji se na Italijanskom zovu "alici" liči recimo na sardine, samo su malo slanije), oni ti otprilike secnu taj deo koji ima ribu. Ako ćeš sa maslinama secnu ti deo sa maslinama. Pravi problem je ako bi želeo 2 ili 3 ista parčeta, e tu si u problemu.

Jednostavno, ne daju nam opciju da svi večeramo istu pizza-u, od svake vrste ima po jedno parče, i dok se "pleh" ne proda deluje da ne prave sledeći...

Kad sam prišao i signalizirao da želim da kupim pizza parče, pitam je koja je sa čime, i prodavačica mi na brzaka pokaza ovo je sa ribom, ovo je margarita, ovo je sa  maslinama...

Rekoh: "Daj 3 parčeta..." 

I pokažem joj prstom na parčad sa ribom, margaritu i sa maslinama (prateći šta mi je objasnila).

Kasnije se ispostavlja da je ono parče koje je ona pokazala da je sa ribom je zapravo bilo sa lukom, ali o tome ću pisati malo kasnije.

Prodavačica mi vrati neki "gvozdeni" kusur, razmišljam, danas smo malo kasnije doručkovali, pre nego šro smo se spakovali i krenuli ka Como jezeru, a sada je već prošlo 16h popodne, da mi ne zveckaju u džepu, menjah to "gvožđe" za jedan kolačić sa gornje slike (iskreno, baš mi je to teško palo :))) ). Kolačić je bukvalno bio 2 zalogaja (mislim se imam u tašni od trekinga 3 pizza parčeta, pa ako zagusti i počnem da padam u nesvest od gladi - jedno parče će dobro doći). 

Napakovao pizza-e u tašnu od trekinga i krećem dalje.

Na izlazu iz mesta "Civenna", nailazim na interesantan park sa lepim vidikovcem. Nažalost pogledi nisu ni približno lepi koliko bi trebali biti jer je vreme skrnavo (ovde se od čitalaca zahteva da uključe maštu, eliminišu oblake i upale sunce).

Pogled je opterećen oblacima i sivilom, ali je ipak mesto fenomenalno, i razmere reljefa oko tebe su neverovatne.

Skinuh jednu sliku sa interneta (Google maps), čisto da dočaram pogled kakav bi trebao da bude...

Da, da, neko je malo "nažario" plavu boju, ali bez obzira razlika u pogledu je očigledna

Spust je u najmanju ruku fenomenalan. Na par mesta se horizont proširi, i jednostavno to ne mogu da propustim, pa stanem i napravim koju sliku.

Nagib je 14% nizbrdo, biće veselo u povratku

Ima i zanimljive arhitekture

Ulazim u Bellagio.

Osnovna ideja je bila da  ispitam gde su u Bellagio-u parkinzi, da li se plaća, kako se plaća, gde počinje i gde prestaje ZTL, odakle kreću ture brodom po Como, koliko koštaju, gde ima sladoleda i dobra klopa, izvideti gde ima i šta da se vidi i slično, da ne davim. Jednostavno, prvo upoznavanje sa mestom koje nam je po prirodi najbliže, je najjednostavnije biciklom. Kolima ići na neko tako posećeno turističko mesto bez prethodne pripreme je u najmanju ruku lutrija, i to ona gde ti obično izgubiš.

Sreća da sam krenuo biciklom, jer kad sam stigao u Bellagio sve je "blokirano", svako mesto gde iole imaš šansu da parkiraš auto je već naravno zauzeto, i bele i plave zone za parkiranje su potpuno okupirane, i to bez prava žalbe, i žute su bile zauzete ali one meni nisu zanimljive jer su za rezidente (ili ti stanovnike Bellagio-a).

ZTL je naravno ZATVOREN, po principu: "DALJE NEĆEŠ PROĆI"

Srećom ZTL nema nikakvog uticaja na mene kao biciklistu.

Vozim glavnom ulicom, i uživam u standardnom italijanskom gradiću.

Tipično uzana ulica, u daljini je "Basilica of St. Giacomo"

Basilica of St. Giacomo

Glavnom ulicom stižem do malog trga na kojem je crkva "Basilica of St. Giacomo", nakon koje glavna ulica skreće levo i spušta se na obalu jezera.

Međutim, nastavljam pravo sve do špica od "Y" oblika jezera, mesto se zove "Punta Spartivento".

Punta Spartivento

Nažalost, pogledi kao i na vidikovcu nisu onakvi kakve sam želeo da vidim, ali šta je tu je, bolje nije moglo.

Napravio nekoliko polu-uspešnih slika (zbog lošeg vremena), pa se vraćam istim putem na glavni put koji se spušta na obalu jezera.

Kako se približavaš obali tako iumam utisak da luksuz postaje sve veći, zgrade deluju lepše, sve nekako više "sija".

Ulaz u trajekt za pešake

Naravno, počinje sunce da se probija kroz oblake, a pre svega par minuta kad mi je trebao samo zračak sunca da malo osvetli sivilo - ništa (to mu dođe Murphy poveo 1:0, mada kad pomislim na vidikovac u Civenna-i, jasno je da Murphy već vodi 2:0).

Trajekt saobraća do mnogih mesta na Como jezeru iz Bellagio

Definitivno se čovek mora malo udubiti ako želi da koristi trajekt da ne bi završio gde ne treba

Na više mesta sam na internetu pročitao da se tajektom može obići mnoge znameitosti na Como jezeru, i da taj sport nije previše skup, a efikasan je. 

Sve je to super, ali kad sam video redove ljudi koji čekaju trajekt, odmah sam shvatio da ćemo mi to ipak odraditi kolima uz sve minuse i ograničenja koje auto kao opcija "vuče" sa sobom u Italiji, na posećenim turističkim mestima.

Konačno ture brodićem... Hmmmm, cene su u najmanju ruku paprene...

Zoom cenovnika... Znači odmah ti nije dobro...

Bellagio, naročito ovaj deo uz obalu je predivan. 

Ima lepo šetalište, pogledi su predivni, sve jedan lepši od drugog. 

Jedna od stvari koju sam hteo da saznam u ovoj izviđačkoj vožnji je bila cena vožnje brodom po jezeru, jer smo imali u planu da se jedan dan provozamo po jezeru. To znači da je trebalo naći nešto iole prihvatljivo što se tiče cene, videti kada i odakle kreću ture, gde parkirati auto i slično...

Međutim...

Brodske ture su jednom rečju - preskupe, bar ove privatne ture kojih ima na dosta mesta (realno, imaš čamac, malo ga ulickaš, i za sat vremena vozikanja po jezeru uzmeš 350EUR. Dovoljno ti je da bar jednom dnevno provozaš turiste jezerom za te pare, pa da živiš sasvim lepo...

Inače "luksuzan drveni brod" kako opisuju plovilo koje platiš "kilom" zlata za 1h vožnje, je malo jači čamac u nekom našem smislu, ali dobar marketing je tu glavna stvar.

Kako idem uz obalu, tako na sve strane ti nude da te vozaju po jezeru, naravno privatne ture, naravno ozbiljan novac u pitanju, a izgleda se sve jedni protiv drugih utrkuju koji će biti skuplji.

A kad malo bolje pogledaš na sve strane se po jezeru i motaju neki čamci/brodići (jednom rečju - čini se sve same privatne vožnjice). 

Mislim, narod ovde baš ima novaca, a to je jasno... i oni što su došli kao turisti, a po svemu sudeći i lokalci koji papreno naplaćuju svoje usluge čamcima (jer su ta plovila daleko od brodova).

Sunce pokušava da nadvlada oblake

Dok sam se probijao glavnom ulicom prema obali, prvo me zaskoči neki meklaren (McLaren, on se obično "piše" sa 6 nula), sklonim se da prođe, pa za njim i jedan ferari (Ferrari, ni on nije mnogo bolji kad su nule u pitanju), a onda jedan porše kajen (Porche Cayenne). Nakon toga naiđe jedan Audi Q7, pomislih: "Vidi siromah...", skoro mu udelih malo da ima šta da pojede danas...

Generalno, Bellagio je Monte Carlo koji nije na moru. 

Ovde živi i dolazi "crème de la crème" i to se vidi i po stilu, i po držanju, i po oblačenju, i po kolima, i po luksuzu koji ih okružuje i po svim drugim stvarima. Nije teško prepoznati elitu koja te okružuje.

Definitivno sam zalutao ovde, izgleda da nije samo Bellagio nego cela Como regija je neka druga planeta (ovo mesto po svemu sudeći nije za nas obične smrtnike).

Šetalište uz obalu - sjajno!

Ali bez obzira na sve gore opisano, mnogo je lepo. Sam Bellagio nije veliko mesto, naprotiv, ali je zato predivno.

Ako ikad imate priliku, treba ga posetiti, makar na kratko...

Evo nešto što deluje prihvatljivo

Kad sam već izgubio svaku nadu, naleteh na brodsku turu, čija je cena recimo prihvatljiva ~40EUR po osobi, a to je nakon onih 350-500-600EUR jednostavno sića. Ovo je apsolutno najjeftinije što može da se nađe.

Lik koji prodaje karte priča Engleski, pa sam se sa njime malo raspričao, i saznao sve detalje koji me zanimaju.

Ponajviše sam se raspitivao za parkiranje. 

On kaže: "Dođi malo ranije ujutro i naći ćeš parking bez problema".

Pomislih: "OK, šta znači ranije, to je rastegljivo sa jedne strane, a sa druge strane sigurno zavisi od dana do dana... Nije isto da li je ponedeljak, četvrtak ili subota/nedelja."

Hvala na savetu, prihvaćeno.

Do kraja mi je na flajeru napisao za četvrtak, petak i subotu kada kreću ture (ne kreću u isto vreme svaki dan). 

Pitam ga: "Da li treba da se najavljujemo ili rezervišemo mesto unapred?"

Bila je sreda, a planirao sam da u petak odradimo vožnju brodom, jer je petak jedini dan kad je po prognozama sunčano ceo dan..

Kaže on: "Neeeee, dođeš 20 minuta pre početka vožnje i sve završimo oko karata."

I sad imam sve podatke koji mi trebaju: znači doći rano ujutro ako ćeš kolima, prva vožnja u 11:35h, doći u 11:15h i kupiti karte i dalje je lako.

OK, mogu polako da krenem nazad u Magreglio.

Tu pred kraj cele moje misije zvanu "Bellagio", počinju ponovo da se navlače oblaci, ceo dan je prisutna niska oblačnost, i veći deo vremena je bilo hoće kiša - neće kiša, a po prognozama je trebala da pada sve vreme, a ja sam se drznuo da sednem na bicikl bez obzira na sve (naravno, poneo sam kišni komplet). Kišni komplet ne volim da oblačim, osim ako baš jako ne moram.

Dok sam pričao sa momkom oko karata za vožnju brodom, počinje da grmi i to sve bliže i bliže i sve jače i jače.

Sad više nema dileme da li će kiša pasti. Polako se "smračilo" i grmi sve jače, to je to.

Kiša će, samo što nije...

Kako sam krenuo da se vraćam, još sam bio u Bellagio-u, kreću prve kapi kiše.

Počinju da padaju prve kapi kiše, a znak 14% se smeška ispred mene

Dok sam savladavao 14%, kiša prerasta u pljusak

Očekivano, po svim znacima koje je priroda davala poslednjih 15-tak minuta.

Naravno uvek je pitanje da li stati i presvući se ili nastaviti po kiši dok baš ne pojača. 

Vozim i sad tu nailazi onih 14%, idem, kiša polako pojačava sve više i više, do kraja izguram deonicu od 14%, a na kraju te strme deonice ima neki hotel, tu malo nagib zaravni i ima proširenje, tu je bilo zgodno da se stane, tu sam obukao kišni komplet.

Kišni komplet te vrlo uslovno spase od kiše, pada kiša, ti od spolja ne pokisneš, što je OK, međutim, kišni komplet je hermetičan, ne dopušta vodi da od spolja uđe unutra, ali isto tako ne dopušta vodi da ne kažem znoju iznutra da izađe napolje.

Tako da ti ne pokisneš od kiše ali si mokar od znoja, naročito ako deonica pod kišnim kompletom potraje. Naravno, ako još pri tom ideš ozbiljno uzbrdo, kao ja u ovom momentu, vrlo je diskutabilno da li kišni komplet uopšte ima smisla.

Naravno, ima smisla psihološki, kao nisi pokisnuo, a sa druge strane si ipak mokar (mada mislim da po pljusku kakav sam doživeo, kišni komplet je ipak mnogo bolja opcija). 

Povratak je neočekivano težak za mene, koji vozim 20kg teškog trekinga. Zbog cele situacije sa povredom, vozim treking koji ima dobar amortizer ispod sedišta zbog povrede kičme od pre 2 meseca.

Obzirom da je bicikl poprilično težak, ti nagibi 10% - 12% - 14% su sad takvi da moraš baš da se potrudiš, međutim ide polako.

Sve u svemu, izvezao sam do smeštaja bez problema, stao sam 2 puta, jednom da skinem kišni komplet jer je kiša prestala, pa nije bilo potrebe da nastavim da "kisnem" iznutra, a drugi put sam stao da napravim sliku i to je bilo to.

Sve u svemu, popeo, ali morao sam da se potrudim obzirom na uslove u kojima sam vozio.

Stižem u hotel.

Parkiram bicikl gde su mi rekli.

I u sobi konstatujem da riba neobično smrdi na luk?!?!?! Žena u pekari mi je zapakovala sva tri parčrta tako da tek kad sam otpakovao pizza-e, udari aroma luka. Zamalo su nam suze krenule od koncentracije sumpora u vazduhu. Ona mi je u pekari rekla ima sa ribom i pokazala na ovu sa lukom, i onda objasni ostale koja je kakva, i onda sam ja na osnovu njenog objašnjenja prstom pokazao koje me zanimaju.

I sada kad smo otvorili prozor, i malo izluftirali sobu, sad izvlačimo šibicu, ko će onu sa lukom. 

Rekoh: "Uzeću ja sa lukom, ja sam zabrljao... Vi pojedite druga dva parčeta..."

Kaže Nikola: "Ja ću sa lukom!"

Kažem mu: "Možemo da podelimo?"

Nikola: "Ne, poješću celo parče..."

OK, nije morao puno da nas ubeđuje... 

Uzeli smo njegovo parče i odstranili sav luk koji se mogao odstraniti (to je jedno 70-80%, a nije moglo sve da se odstrani), jer ga je bilo baš dosta u i ispod sira. Naravno, taj luk se bacio u kantu, koja se nalazila u kupatilu, pa smo imali prirodan dezodorans u kupatilu, dok nisu sutradan ispraznili kantu. Iskreno mislim, da je i to samo delimično pomoglo, i da se i dalje osetilo dok nismo krenuli kući, ali šta je tu je...

Sve u svemu, nismo ostali gladni to veče, nije sad bila bog zna kakva večera, međutim, stomaci su bili puni, i ovo je bilo OK dok se ne snađemo za bolje.

I to je bio prvi dan na jezeru Como, tačnije prvih pola dana.

Moram priznati da sam očekivao da je to ovde sve lepo i utegnuto, ali sam malo zatečen u pozitivnom smislu, Bellagio je za klasu iznad mojih očekivanja što se tiče i utiska i fenseraja i glamura i svega ostalih. Realno gledano centar mesta Como je od Švajcarske udaljen nepunih 4km, a i ostatak jezera se pruža uz Švajcarsku na udaljenosto od 10-15km, pa je kad malo razmislim možda je i prirodno da je sve fensi ("fansy") i da je sve baš skupo.

E sad, što se tiče same vožnje, nije bila neka, bila je to ciljana izviđačka vožnja, tako da podaci nisu nešto impresivni - 25,62km i 689m uvis.

Ruta: Magreglio - Bellagio - Magreglio

Profil terena

Sutra je novi dan, i avantura "Neka druga planeta" se nastavlja...

U nastavku će biti gradovi Como i Lecco, vožnja brodom po jezeru (od koje je na neki način i sve počelo), i naravno tu i tamo vožnje biciklom po okolnim brdima...

D.

- - - - - - - - - - - - - - - -

Volim ponekad da stavim nečiju veliku misao za kraj, iskreno imam ih na stotine, i svaki put mi je teško da odaberem favorita za datu priču.

Ovaj put (sticajem nekih događaja) sam izabrao ovu:

Neki slobodan prevod bi mogao da glasi ovako (za one koji ne znaju Engleski): 

"Vreme je jedina valuta koju trošiš, a da nikada ne znaš koliko ti je preostalo. 

Troši ga mudro." 

Ko razume, shvatio je (ko nije, pretpostavljam da nikad ni neće...)!

Bilo kako bilo, uskoro stiže nastavak priče...