Jesen u najvećoj Evropskoj klisuri

Đerdap, 11-12.11.2021

Dan pobede u I svetskom ratu, četvrtak - neradan, petak - isto tako.

Šta ćeš bolje.... ;) 

Naravno, odmah planiram gde ćemo da biciklamo...

Razmatram Negotinsku krajinu (planinu Miroč, Kladovo i deo Đerdapske klisure), međutim, Bojan (drugar iz Negotina), gde uvek odsedamo je popunjen i nema slobodnog smeštaja, tako da Negotin otpada, onako iz prve. 

Pa dobro, rekoh sebi neka onda bude Đerdapska klisura kad sam već izplanirao ovaj kraj Srbije. Iskreno uvek volim da prođem kroz nju kad god imam priliku. 

Razmislih malo, pa svatih da nisam nikad ovuda vozio bike u jesen, pa eto razloga da se ovuda bicikla još jednom (po ko zna koji put, ali svaki put je na neki način drugačije, i nikad mi nije bilo dosadno). 

Za one koji nisu bili u Đerdapskoj klisuri, toplo preporučujem da je obiđu, naravno, preferiram da se obiđe biciklom - jer tada se mogu videti mnogi detalji koji promaknu kada se ide kolima (naravno biciklom se može stati i sto puta ako treba, a posebnu draž čine 29 tunela). 

Za one koji ne znaju, Đerdap je najduža (100km) i najveća klisura u Evropi. Dunav je tu i najširi na svom toku (kod Golupca je preko 6km širok), i najuži na svom (srednjem i donjem) toku (150m) i najdublji, sa dubinama preko 80m (što je među najdubljim rekama na čitavoj planeti, zapravo posebno interesantan je detalj da Dunav u klisuri ima dno koje je ispod nivoa mora).

Zanemarimo sada razne interesantne podatke vezane za ovu predivnu regiju, bogatu istorijom... 

Moraću jednom da napišem kompletnu priču i da pobrojim sve znamenitosti Đerdapa, a ima ih stvarno mnogo (od poslednjeg ledenog doba do današnjih dana svašta se tu izdešavalo).

Obzirom da je Plan A - Negotin otpao, Plan B - Đerdapska klisura je sledeći najbolji plan:

1. Četvrtak se vozi Golubac - D.Milanovac (nekih 54-55km), 

2. Petak - najzanimljiviji deo Đerdapa (nekih ~60km, 30 tamo i 30 nazad).

ČETVRTAK - 11.11.2021

Jutro...

Pakujemo se i krećemo...

Vozim polako prema Golubcu, usput pravimo nekoliko pauza, gorivo, kafa i sve po redu.

Nešto pre 12h stižemo na NIS pumpu u Braničevu, nezaobilaznu stanicu (ovde uvek pravimo kratak "pit stop"). Pomislih, ima još 4h do mraka, možda bih mogao i da vozim od Braničeva (to rutu produžava za nekih 9km, ništa dramatično, laganih pola sata duže).

Presvlačim se, skidam bicikl sa kola i krećem polako.

Ali, kad malo razmislim, to je možda i bila greška... 

Zašto?!?

Pa ovaj četvrtak, je košava bila u svom elementu, duvala je ozbiljno jako. Ne znam tačno kojom jačinom je duvao vetar, ali subjektivni osećaj je bar 30-40km/h, sa udarima koji idu najmanje duplo od navedene brzine.

Slikao sam na izlazu iz Braničeva jedan dimnjak, gde je dim  zbog jakog vetra pod pravim uglom izlazio iz dimnjaka. Isto tako sam i ja pod istim "pravim uglom" imao problem tokom vožnje. 

Dim pod pravim uglom

Između Braničeva i Golubca je čistina, veoma blago se penjem, a vetar ne prašta. Ide toliko teško da vozim na malom zupčaniku napred (kao da se penjem uz najmanje 5-6% nagiba).

Tešim se da će vetar malo posustati kad dođem do Golupca (zbog zavetrine koju pružaju okolna brda i konfiguracija terena). Nekog momenta dostižem najvišu tačku između Braničeva i Golupca i u daljini se jasno vidi ulaz u Đerdapsku klisuru, na ulazu gospodari Golubačka tvrđava. Stajem, slikam, pa nastavljam, sad ide malo bolje, kreće blaga nizbrdica, a vetar i dalje "ubija".

Iz daljine se vidi ulaz u Đerdapsku klisuru i Golubačka tvrđava

Nadomak Golubca, klisura je sve bliža i jasnija

Maksimalni zum i sad se veoma jasno vidi ulaz u klisuru

Stižem u Golubac i stvarno vetar malo popušta, mnooogo je lakše. Sipah vodu na česmi na izlazu iz sela (raspitah se usput da li je za piće - rekoše "Naravno") i nastavljam dalje prema Đerdapskoj klisuri.

Kod Golubca Dunav je širi od 6km, deluje kao more (zamalo rekoh Panonsko...)

Polako se približavam tvrđavi, tu put prati krivudavu obalu, na više mesta je prosto usečen u liticu.

Litice su neverovatne

Vadim telefon i pripremam se da slikam tvrđavu iz daljine kroz zasečenu liticu, kad me je vetar potkačio, jedva sam ostao na biciklu, još onako vozim jednom rukom, zamalo...

Golubačka tvrđava - restaurirana, suvereno gospodari ulazom u Đerdapsku klisuru

Već znam unapred da kad prođem tvrđavu, pa još malo napred ima krivina gde se realno ulazi u klisuru, iza koje uvek (ali stvarno mislim UVEK) duva (zapravo DUVA) vetar. 

Ne mogu a da ne primetim da je asfalt odličan - nov.

Prolazim novi tunel, ima još vrlo malo do krivine, gde sve počinje.

Naravno, vetar me nije izneverio, duva, ne prašta, ali kako put vijuga prateći litice, tako i vetar malo duva jače, malo duva slabije, pa ide nekako.

Ulazak u klisuru (u daljini se vidi tvrđava)

Golubačka tvrđava sa "zadnje" strane

Prizori neverovatni, 

Put veoma brzo prestaje da bude savršen, do mesta Brnjica su radovi na putu, grbavo, pogrebano, rupasto nekih 2km, nakon toga onaj stari dobro poznati asfalt <8na momente loš, na momente OK - ništa novo). 

Pogled na planine sa Rumunske strane klisure

Tunela ima raznih, a ovaj je prvi i možda i najlepši za slikanje

Mesto Dobra

Tunela ima "na sve strane". Ima kraćih, ima dužih, ima lepo izbetoniranih, ima dosta onih kako ih zovem "divljih". 

Kroz celu klisuru su postavljene table sa zanimljivostima i objašnjenjima. Stajem iznad Boljetinske reke, koja ima neverovatno lep kanjon, ali danas jednostavno nemam vremena za obilazak kanjona, moram nešto ostaviti i za sledeći put... Inače detalj koji mi je interesantan sa dole prilazane table je da su u kanjonu Boljetinske reke pronašli fosilne ostatke ribe raže (Panonsko more). 

Jedna od mnogobrojnih tabli, na srpskom i engleskom jeziku - sjajno

Oblaci na momente stvaraju gotovo nestvarne slike

Pogled sa Boljetinskog brda prema Boljetinu

Stižem na vrh Boljetinskog brda bez problema, još 10km do kraja (D.Milanovac).

Sledi spust, i veoma brzo stižem u Milanovac, tu pravim još par slika (možda i najboljih danas).

Donji MIlanovac (desno na slici)

Jesenje boje u najboljem izdanju

Zalazak sunca u Milanovcu - ne može bolje

Završavam vožnju, dok sam se presvukao i spakovao bicikl, sunce je zašlo i polako pada mrak. 

Još jedna lepa vožnja (ako izuzmem vetar), prizori fenomenalni, na momente nestvarni. 

Đerdap je neverovatno lep u jesen. 

Kad malo razmislim, tačnije je reći - Đerdap je NAJLEPŠI u jesen.

PETAK - 12.11.2021

Jutro...

Prema dogovoru, danas vozi i Nikola.

Provirim, napolje - HLADNO... MINUS... BRRRRRRR....

OK, nema ništa od planiranog starta u 8:00h, moramo malo da sačekamo da temperatura popusti.

9:40h još uvek čekamo, još uvek je hladno, ali nas strpljenje napušta i konačno krećemo... 

Auto parkiran u senci pored smeštaja je još uvek zaleđen.

Pogled sa brda gde smo spavali na okolinu je predivan.

Veoma hladno, ali zato pogledi na sunčane padine "greju"

Hladno je, nama sledi jedno 2km spusta na samom startu, pa se spuštamo (potpuno hladni) veoma polako. 

Spustili se.

Krećemo da vozimo i polako se zagrevamo, čim se nađemo na suncu, mnogo je bolje.

Ekipa na broju

Porečki zaliv

Porečki zaliv

Vozimo, slikamo, prešli 20km, i u daljini se vidi početak najlepšeg dela klisure.

U daljini se nazire Veliki kazan

Veliki kazan iz daljine

Još nas jedan tunel deli od pogleda na Veliki kazan

Izlaz iz tunela

Veliki kazan

Pogled na Veliki Štrbac (mislim da je to najviši vrh Đerdapske klisure - ovo nisam 100% siguran)

Mesto gde je Dunav najuži (tzv. Iron Gate)

Tunel broj 2 je značajno drugačiji od ostalih - ovaj ima sve uske cevi - kao da su ga za "ćiru" probijali

Posle tunela 2 kreće uspon, prema vidikovcu koji nam je cilj za danas. 

U daljini je vidikovac koji nam je cilj za danas

Manastir Mrakonija (na Rumunskoj strani)

Na samom početku uspona, prema vidikovcu, nakon nekih 500m se nalazi tunel broj 1. Stajemo pre tunela i pravimo nekoliko slika manastira Mrakonija. 

Tunel broj 1

Nakon tunela se ubrzo vidi najveća statua uklesana u steni u Evropi, lik Decebala, poslednjeg kralja Dakije. 

Decebal

Lik Decebala, klesali su ga 10 godina

Čim smo prošli vidikovac (naravno uz obavezno slikanje), nailazimo na kamion koji nosi drugi veliki kamion na prikolici i ide cik-cak u rikverc.

Čudno?!?

Zapravo, veoma čudno?!?!??!

Zbunjeni, jedva uspevamo da se provučemo bezbedno pored kamiona i prikolice, kad na 50m još jedan, pa još jedan i tako sve ukupno 4-5 kamiona, svi idu u rikverc. Scena potpuno neobična...

Kamion(i) koji se čudno ponaša(ju)

Raspitah se, i dolazim do saznanja da voze kamione kipere za rudnik Majdanpek i da su tek kad su prišli na manje od kilometar, ukapirali da nema šanse da prođu tunel broj 2 (dvocevni tunel, koji je stvarno uzan), pa su krenuli u rikverc da se okrenu na jednom proširenju tu kod vidikovca.

OK, ispratismo ceo manevar, kažu moraju preko Negotina, Klokočevca do Majdanpeka, tamo nema tunela. Potvrdih im da je ta ruta mnogo bolja i da tamo stvarno nema tunela.

Pravimo par slika i polako krećemo istim putem nazad.

Pogled malo iznad vidikovca

Bližimo se ponovo Velikom Kazanu... Prosto je neverovatno, prošli smo ovuda pre pola sata, i sada je sve drugačije... Zato što posmatramo iste pejzaže ali iz drugog ugla.

Restoran

Vozeći prema Milanovcu, svatih da zapravo nikad nisam prošao Đerdapskom klisurom u "kontra" smeru, uvek je to bilo od Golupca prema Kladovu (da kažem u smeru kojim teče Dunav), nikad obrnuto (moraću to ispraviti u nekoj sledećoj vožnji).

Veliki kazan ponovo ispred nas

Iron Gate - ova slika mi je najlepša (mada ima još nekoliko koje ne zaostaju puno)

Sam ulaz u porečki zaliv (levo), Dunav (desno), u sredini se nazire D.Milanovac (mada imamo još skoro 10km do grada)

Porečki zaliv, u pozadini završni obronci planine Miroč

Porečki zaliv, u pozadini završni obronci planine Miroč

Pred samim ulaskom u Donji Milanovac, u pozadini se vidi Boljetinsko brdo

Šta reći na kraju, iznenadio sam se koliko je Đerdap lep u jesen. Da budem iskren, očekivao sam da je lišće već opalo (ipak ovde duva košava) i da će sve da bude braon/crno kao u zimu, ali nije.

Nekako sam uvek ovuda biciklao krajem juna, kada su dani dugi i kada je kolorit cele klisure potpuno drugačiji.

Vreme nas je drugi dan poslužilo u potpunosti, bilo je SAVRŠENO za vožnju (ne računam prvih jedno pola sata dok nije otoplilo), oblaci su stvarali interesantne gravure po nebu, a sa druge strane dozvoljavali su i suncu da se probije i da pojača jesenje boje.

Nema sumnje da ćemo Đerdap voziti ponovo, jedina dilema je da li da to opet bude neko leto, ili da sačekamo predivnu jesen...

D.