Maratonac trči (zapravo vozi) počasni krug
Corvara in Badia, Dolomites, 13.08.2018.
Ova vožnja počinje zapravo negde u jesen 2017, kada mi kolega Plavi reče: "E sad kad si popeo Stelvio, ovo je sledeći izazov za tebe..." i pokaza mi na netu "home page" od Marathona dles Dolomites trke.
 |
| Corvara in Badia, Dolomiti |
Gotovo!
"Challange accepted!!!!"
Vreme prolazi, leto sledeće godine.
Italija, godina 2018, "copy-paste" od prošle godine...
Letujemo (opet) na jugu Italije, sve isto kao i prošle godine kada sam "odradio" Stelvio, samo ovaj put sam rezervisao smeštaj na severu Italije, rekao bih na vreme, ali mislim da je mnogo tačniji izraz samo malko ranije nego prošli put... Znao sam kada idemo i kada se vraćamo sa letovanja, pa je recimo bilo malo lakše... (to malo lakše znači: smeštaj koji sam našao po recimo "pristupačnoj" ceni za ovaj kraj sveta je nekih 30km udaljen od početka moje vožnje, što je u odnosu na Stelvio, odma' tu iza ćoška...).
Odradili kupanje na jugu, pa stižemo u selo San Vigilio di Marebbe, ili skraćeno S.Vigilio. Malo slatko alpsko seoce ušuškano između planinskih vrhova. Ne može lepše.
Smeštaj OK, bolji od očekivanog, parking jedva nađosmo iza hotela, mada hotel ima svoj parking, ali sve je krcato i puno sa turistima, neverovatno. Ako se ikad rodim ponovo, to mora da bude u ovim krajevima (sve manje od toga ću smatrati potpunim promašajem)!!!.
Gledam prognoze vremena, opet onako šareno, tu i tamo različite prognoze govore različite stvari, ali jedno je sigurno, posle 15-16-17h sigurna kiša (zavisi koju prognozu gledam), tu se skoro sve prognoze slažu (razlikuju se po količini prognozirane kiše, ali kiša definitivno).
Imao sam ideju (ranije dok još nisam mogao da ustanovim kakvo će biti vreme) da krenem biciklom iz smeštaja (mislim, realno šta je 30km da se izveze do starta - taman zagrevanje) odradim Marathonu i vratim se nazad biciklom do hotela, ali sada kad imam uvid u sutrašnje oblake i kišu, menjam plan i odlučujem da ipak priđem kolima do blizu, da bih stigao da izvezem planirano pre kiše.
Sledeći problem kao i prošli put, gde parkirati auto. Prošpartah uzduž i popreko trasu na "Google street view" kojom ću da priđem Corvara-i, i zaključak je: NEMA ŠANSE.
Već sam pomislio da "na kvarnjaka" parkiram ispred jednog od nekoliko hotela koji su usput, ali pomislih nema smisla (a ako pitam na recepciji da me puste da parkiram - siguran sam da nema šanse da me puste i ovako je problem naći parking mesto u celom ovom kraju u piku leta, a sad će tu nekom "padobracu" da dozvole da parkira na njihov i onako pretrpan parking). OK, pomislih, biće kako bude, zabošću valjda negde auto.
Sledeći problem: Doručak! Pitam na recepciji od kad je doručak ujutro, kažu od 8h (he, he Italijani kanda vole da spavaju).
OK rekoh, kasno je to za mene, previše kasno, pa dogovorih da mi za ujutro naprave neki kao lunch paket.
Naravno i Mira (žena), je videla prognoze, pa kreće pritisak da ne vozim, da će oluja da me stigne i da ću da pokisnem (instant razboljevanje), a poseban problem su gromovi koji će da me spale i ubiju itd...
Rekoh: " 'di će mene grom da udari...naopako...."
Pa zatim nemoj da ideš SAM da voziš, tolike kilometre i uspone... itd...
Rekoh vidi, slaću ti poruke sa svakog vrha koji osvojim, da ne brineš. A ako mi se nešto i desi, ne brini ima toliko biciklista i motoraša, neko će valjda da pomogne...
E sada, malo o samoj trci i rutama:
Maratona dles Dolomites je trka koja se uvek vozi u prvu nedelju (dan nedelja) u mesecu julu. Postoje 3 moguće varijante (rute) trke:
- Mala Marathona ili Sellaronda krug - 55km, 1780m penjanja (visinaca)
- Srednja Marathona - 106km, 3130m penjanja (visinaca)
- (Velika) Marathona - 138km, 4230m penjanja (visinaca)
Broj takmičara je limitiran na 9000, pri čemu pola takmičara (4500) moraju biti iz Italije, a preostalih 4500 dolaze bukvalno iz celog sveta. Naravno, svake godine se prijavi veliki broj biciklista (40-50.000 za tih 9000 mesta), i onda lutrija odlučuje ko će moći da vozi, a ko ne.
Ima tu neka igranka sa brojevima (koju baš nisam dokučio do kraja), ako se npr. prijavi klub da učestvuje, mislim da ga oni broje kao jednog učesnika (a njih može da bude i 50 unutar kluba koji će da voze), tako da tih 9000 treba uzeti sa ozbiljnom rezervom... Kažu da klubovi koji imaju više prijavljenih učesnika sa druge strane imaju veću šansu da dobiju učestvovanje na lutriji od običnih smrtnika, kao i da oni koji su već učestvovali imaju neku prednost u odnosu na one koji nisu. Sve u svemu algoritam lutrije je očigledno veoma ozbiljno parče softvera, koji uzima sve gore (i ko zna šta još sve) u obzir.
Kako god, što se mene tiče trka je ove godine daaaavno završena, planiram samo da vozim po stazi trke, da vidim i doživim tih potencijalnih 4000 visinaca u jednom danu.
Sve u svemu tu sam, spreman za ujutro, sa nekoliko dilema (parking, oblačenje, vremenska prognoza, kiša, koju rutu voziti itd...) ali to i čini celu priču dodatno zanimljivom i do neke mere neizvesnom.
Jutro, 5:00h.
Virim na jedno oko iz kreveta, još uvek je mrak!
Šunjam se po smeštaju i pokušavam da budem što je moguće tiši. Spremam se, pakujem bicikl na auto, pakujem stvari u ruksak, prolazim pored recepcije a doručak unapred pripremljen čeka me u kesi (lepo!).
Krećem put Corvara-e.
Put traje neočekivano dugo, jer je dosta krivudav, pa su tu ograničenja itd...
Stižem u zonu gde treba naći parking mesto.
Jednostavno NEMA ŠANSE.
Ispred jednog hotela ugledah jedno mesto, onako parkira se sa glavnog puta, ali 'ajd' ako ne pronađem ništa prihvatljivije, moraću biti "padobranac",
Vozim dalje i sa leve strane iza nekog proširenja videh jedno 10 automobila lepo parkiranih jedan do drugog i jedno mesto u sredini - prazno... He he he, izgleda je neko uranio kao i ja, i već je otišao. Super.
Okrećem se, vraćam se nazad.
Parkiran!
Jedan problem za danas manje.
Skidam bike, i presvlačim se. Duge nogavice, dugi rukavi.
Dok sam se presvlačio, prođe jedan biciklista, dole kratak šorts, gore isto kratak rukav, samo šuškavac preko.
Hmmmmm... Nekako mi još uvek onaj Stelvio i sneg od prošle godine u glavi, pomislih: "Pusti budalu nek se smrzne, kad ne zna... Bolje se ti obuci kako treba". Presvlačenje i dalje u toku, prođe još jedan isto obučen kao i onaj prvi, pa još jedan, pa jedna grupica od njih 3-4, svi dole i gore "kratki", samo šuškavac preko.
E sada je statistika protiv mene, rekoh OK, ako su svi obučeni isto, verovatno oni znaju nešto što ja ne znam... Skidam se, i presvlačim u kratko i gore i dole, pakujem šuškavac u tašnu (pakujem i duge nogavice i duge rukave za svaki slučaj da obučem "in case of emergency" (jer nije Stelvio daleko odavde - ipak za svaki slučaj treba biti oprezan)), i to je to.
Krećem!!!
Ako kažem da nije hladno, lagao bih! Napolju temperatura nekih 8-9°C, onako planinski jutanje hladno (rekao bih pristojno sveže).
 |
| Temperatura prijatnih 8.8°C |
Pomislih: "Eeeeee, što se ne obukoh kako sam planirao....!" Mada tešim se da imam sve "dugo" u tašni, i da bi trebalo da se zagrejem posle par kilometara, pa će biti lakše.
Vozim prema Corvara-i, a okolo jutarnje sunce obasjava vrhove planina.
 |
| Sunce koje nedavno izašlo obasjava vrhove planina |
Stižem u mesto Corvara in Badia. Ugledah na samom ulazu drveni natpis mesta. Ovo se definitivno mora slikati.
 |
| Najniži deo pozadinskih planina je Passo Gardena (to sam ustanovio naknadno) |
 |
| Ne znam šta je lepše: mesto, planine, natpis ili kombinacija sve zajedno... |
 |
| Još nisu skinuli transprent od trke, malo me podsetilo na naše političare koji mesecima posle izbora i dalje uporno stoje na bilbordima... |
Do samog mesta Corvara, put je išao blago gore-dole ali sa tendencijom penjanja. Tokom tih nekoliko kilometara uspeo sam da se ugrejem (očekivano) i više mi nije bilo nešto posebno hladno. U samom mestu kreće uspon na Passo Campolongo. I to odmah "zategne" na 10-12%, onako bez prethodne najave. Kreću serpentine levo-desno-levo...
Posle jedno kilometar ima mali parking pored puta, ponovo naziv mesta napravljen od drveta, stajem, ali ovog puta da skidnem šuškavac, počeo sam ozbiljno da se znojim zagrejan od uspona, a i sad kad sam počeo da se penjem izašao sam iz hladovine na sunce, koje je počelo dodatno da me greje.
 |
| Natpis od drveta postoji sa sve tri strane sa koje se može ući u selo |
 |
| Jutarnje sunce je konačno uspelo da se izdigne iznad planinskog vrha |
 |
| Poslednji pogled na Corvara dolinu |
 |
| Passo Camponogo, 1875mnv |
Spust završava na kružnom toku gde skrećem desno (prvo odvajanje) i čim sam prošao kružni tok odmah kreće uspon na Passo Pordoi. Slično kao i kod Campolongo-a, i ovde odmah zategne na ~10% (čisto da se ne opustiš) i manje više ne popušta do vrha.
Kako vozim (zapravo dok sam se još penjao na Campolongo), imao sam prilike da vidim interesantan efekat isparavanja rose. Kako se sunce promolilo iza planine počelo je da zagreva zemlju i travu (koja je naravno sva bila potpuno mokra od rose), i onda kreće interesantna pojava da ta ismaglica od isparene rose počinje da se gomila i grupiše prvo u niske oblake, koji se polako podižu i formiraju oblake (one prave kakve ih gledamo na nebu svaki dan). Iskreno, nisam nikada ovo video svojim očima (da naravno iz biologije/geografije smo učili to kruženje vode u prirodi i sve je to OK, ali videti kako ona jutarnja rosa koja ti je pokvasila sprinterice dok si se motao oko kola tokom presvlačnja, polako prerasta u izmaglicu, koja se polako podiže i stvara oblake, koji ti onda zakljanjaju vidik na predivne planinske vrhove - NEPROCENJIVO).
 |
| Rosa polako prerasta u oblake - što bi kaz'li na moje oči |
 |
| Ovi oblaci su do pre pola sata bili rosa na travi... |
 |
| Na putu prema Passo Pordoi |
Najsporiji sam. "Ovi" na drumašima me obilaze kao da sam šleper na usponu (što u neku ruku realno i jesam u odnosu nanjih), ali mi to uopšte ne smeta. Za današnji dan je bio imperativ da se vozi u zoni komfora, jer sve drugo vodi u neuspeh.
 |
| Tamo daleko je prevoj Pordoi (mislio sam da je levi usek Pordoi, ali se kasnije ispostavlja da je desni usek zapravo prevoj koji želim da savladam) |
 |
| Pogled na dolinu, je neverovatan |
 |
| Sad se već potpuno jasno vidi gde je prevoj |
 |
| Skoro stigao na prevoj, počinju kuće (restorani i prodavnice suvenira), da ne kažem civilizacija |
 |
| Passo Pordoi 2239mnv |
 |
| Evo i onih u "kratkom", spremaju se za spust |
Šaljem SMS Miri: "Passo Pordoi - vreme i dalje savršeno, bez oblačka. Sve je OK, biciklisti na sve strane."
Kupujem par suvenira, obavljam WC, oblačim se za spust, i tu vidim jednu platformu sa koje se pruža predivan pogled na Passo Sella i na "Steinerne Stadt" (u prevodu kameni grad). Naravno slikanje... A onda sledi fenomenalan spust.
 |
| Steinerne Stadt sav u oblacima |
 |
| "Torri del Sella" ili Sella kule (vidi se lepo i Passo Sella) |
 |
| Spust sa Passo Pordoi |
 |
| Penjanje na Passo Sella je već počelo (a to je najviša tačka danas) |
 |
| Sella kule |
 |
| Sve žičare rade, na većinu vrhova se može popeti, ima paraglajdera, biciklista, planinara, šetača, motor-bikera, onih u kolima, jednostavno kao da je invazija u toku |
 |
 |
| Prizori neverovatni, gde god da se okreneš |
 |
| Pogled na "Kameni grad" sa Passo Sella (2244mnv) |
 |
| Ulaz u prodavnicu suvenira |
 |
| Polovina avgusta, sve je zeleno, a kod nas u NS je sva trava spržena (i požutela) |
 |
| Kameni grad liči na 3 dimnjaka iz kojih se ozbiljno puši |
Kratka pauza, šaljem SMS, uzimam par zalogaja.
Oblačim šuškavac i polako krećem dalje. Ali već posle 100m opet stajem i opet slikam.
Ovo je najlepši deo današnje rute (potez Passo Sela - Passo Gardena), a to će se kasnije ispostaviti...
 |
| Nalazim se u Alpima, visina preko 2200mnv a krave nisu ljubičaste, čudno?!?! Neko ovde greši! |
Pašnjaci i krave su na sve strane, e ovde je pravo Aplsko mleko...
 |
| Još jedna panorama i krećem da se spuštam |
Spust je opet fenomenalan, ali kratko traje... Stajem nekoliko puta i pravim još po koju sliku...
Prosto je neverovatno koliko smo mi "ravničari" omađijani planinama i planinskim prizorima (naročito ovakvim prizorima koji su svugde oko mene).
 |
| Sve vreme se vrtim oko iste planine, zapravo pravim krug oko nje i sa svih strana (za sada) izgleda FENOMENALNO!!! |
 |
| Hotel |
 |
| Parking od hotela u pozadini Piz Boè planina |
 |
| "Kameni grad" gledan od ispred hotela (iz pravca Passo Gardena) |
 |
| Još jedna panorama |
Pogled na bidon mi govori da treba da stanem, da obnovim rezerve vode.
Stajem ispred hotela, parkiram bike i ulazim unutra da sipam vodu.
Konobarica me veoma učtivo pita da li može da mi pomogne, pa dobro pomislih, može i ona da mi napuni vode (umesto da tražim toalet gde bi to sam uradio)...
Prilazim šanku, dodajem bidon i dok čekam da mi napuni, primećujem "apfelstrudel" (pita od jabuka) poređane po šanku, stoje tamo, puše se, mirišu, tek izvađene iz pećnice.
Nema teorije da ovo propustim!
 |
| Nije još stigla ni da izvadi sve iz tepsije, kad sam naišao sa bidonom |
 |
| Ovoj slici ne treba komentar |
Ako bih rekao da sam je usisao, verovatno bi najbolje opisao brzinu kojom sam je pojeo. Čisto da se razumemo, sada je skoro 12h i vožnja (sa svime što se dešava tokom iste) traje već skoro 5h. Sve što sam jutros pojeo pre vožnje je daaaaavna prošlost.
 |
| Punjenje bidona u toku, a pita od jabuka mi se "smeši" sa šanka... a verovatno sam se i ja smešio piti.... |
 |
| Sedneš da jedeš i imaš ovakav pogled... A možeš i napolju da sediš, bolji je pogled... |
7 minuta kasnije, bidon pun, pita na sigurnom, pomislih, toliko je pita dobra da moram da ponesem Miri i Nikoli. Zamolih da mi spakuju 3 parčeta (ali da ga dobro spakuju, jer imam još dosta kilometara da vozim i da se "štruckam", pa da preživi). Devojka se stvarno potrudila i lepo zapakovala.
Platio.
Spakovao.
Idem, dalje. Ovo punjenje vode je bilo mnogo bolje od planiranog...
 |
| Vidi se kako put vijuga cik-cak, a desni usek na slici je Passo Gardena |
 |
| Passo Gardena |
Pola sata nakon hotela i pite, još jedan prevoj je savladan.
Šaljem SMS... :)
Pogled prema Corvara-i je sjajan.
 |
| Passo Gardena - pogled prema Corvara-i |
Pogled na nebo: OK, još uvek je sunčano, ali ima daleko više oblaka nego jutros, definitivno nailazi nešto, samo ne još...
Dolazim do zaključka da ako požurim, i ako malo manje slikam i manje pauziram, imam šanse da odradim srednju Maratonu (106km) a da ne pokisnem, velika Maratona je po svim parametrima van dometa (dodatnih 30km sa najgorim usponom na celoj ruti - jednostavno nije realno).
Spuštam se u Corvara-u, ima par radova na putu, pa je spust što bi rekli braća englezi malo "tricky", ali uz malo opreza tu sam pred samom Coravara-om.
 |
| Calfosch - selo pre Corvara-e |
Na istom mestu (kao i jutros) skidam šuškavac, opet slika, idemo dalje...
 |
| Deja vu od jutros |
Uz malo truda, Campolongo je savladan još jednom!
 |
| Campolongo - drugi put danas |
Krećem da se penjem, ide, ali ne ide kako bih ja to hteo i kako je išlo do sada.... Izgleda polako počinje da me sustiže umor... Pa je tu odjednom i glad.
OK stanem da pojedem nešto i shvatim da mi je ostalo samo par zalogaja. Negde sam loše kalkulisao kad je hrana u pitanju. Šta je tu je, pravim plan kako da tih par zalogaja što ravnomernije podelim do vrha.
Uspon na Falzarego je dugačak nekih 12km, a meni ne ide noge su mi "teške").
Pravim režim vožnje, vozim 300-500m, pa mala pauza, pa opet vozim, pa pauza i tako polako napredujem. Pauze doprinose da više uživam u vožnji i da ipak vozim brže, nego da vozim sporo bez prestanka.
Otprilike negde na pola uspona, okrenem se, i ustanovim da se u daljini smračilo, nailaze strašno crni oblaci.
E sada kreće drama...
Treba da ubrzam da ne pokisnem, a ne mogu.
Pomirih se sa sudbinom, idem kako mogu, trudim se da se penjem najbrže što mogu spram trenutnih mogućnosti.
Slikam retko, da ne gubim vreme, i jako pazim da se na slikama ne vide crni oblaci (iz čisto praktičnih razloga).
 |
| Jedno pola sata pre nego što sam stigao na vrh, ovo je pogled prema Passo Falzarego (čovek bi rekao divan sunčan dan), međutim pomerimo li pogled za 180° sasvim je druga slika |
 |
| Još par krivina i stigao sam na Passo Falzarego |
 |
| Passo Falzarego, 2105mnv, konačno |
 |
| Passo Giau u daljini |
Sledi još jedan uspon na Passo Valparola, dugačak je 1km od Falzarego-a, ~90m penjanja (to mu dođe 9% prosek, na moje umorne noge).
Ovaj kilometar mi najteže pada, ali i to savladah. Pa reših da napravim par slika.
 |
| Ipak su se oblaci prošvercovali bar delimično na ovoj slici |
 |
| Slikajući panoramu slučajno se vidi delić onog što nailazi iz pravca Passo Falzarego |
Sad još samo da se "skotrljam" do kola i USPEO SAM!!!!
 |
| Nisam mogao da odolim, pa napravih 2 slike tokom spusta |
Stižem do kola, stavljam bicikl na auto.
Uzimam ruksak sa stvarima iz gepeka, i sedam u auto da se presvučem.
Bukvalno u istoj sekundi kako sam seo i zatvorio vrata, kao da je neko pustio vodopad na auto.
Potpuni POTOP!
Javljam se Miri da sam završio vožnju i da nisam pokisao.
Presvukao se.
Kiša nema nameru da stane, niti da "utanji".
Lije nemilice.
Nakon nekih 20 minuta čekanja u kolima, zaključujem da je kiša malo oslabila, te da brisači imaju neke šanse protiv kiše.
Kolaps u saobraćaju, zbog kiše, ali uz malo (čuj malo, uz mnoooogo strpljenja) stižem do hotela.
Raspakujem se.... "Upload"-ujem vožnju na Stravu. Slike su fenomenalne, komentari odlični. Kad sad sve provrtim kroz glavu, bio je ovo jedan SAVRŠEN biciklistički dan!
Tuš, presvlačenje, a onda: PITA, koju sam vozio nekih 60km gore-dole (svakom po jedno parče Mira, Nikola i Darko) je bila u najmanju ruku savršena.
Pokazujem slike, objašnjavam šta je od toga slikanog gde na mapi itd.
Ponovo jutro. Ovog puta idem redovno na doručak.
Posle doručka sedamo svo troje u kola i obilazimo rutu koju sam juče prošao biciklom. Red je da i njih dvoje vide sve te lepote uživo. Vreme nije ni blizu kao juče, dosta je oblačno, i tmurno, ali i dalje se manje više sve vidi.
Naravno, stajemo u hotel, i ovog puta jedemo pitu svežu, vruću, sa pogledom na okolne planine - savršeno!
 |
| Jedan kapućino u zemlji svog porekla |
 |
| Pita sa sladoledom kao prilogom |
 |
| Pita sa vanila sosom kao prilogom i pogledom na "Kameni Grad" |
Šta reći posle svega, bilo je F E N O M E N A L N O.
Ovo definitivno treba ponoviti (kad vreme bude bolje) i to OBAVEZNO celu rutu (veliku Maratonu).
D.
Nastavak priče:
Strava tekst i slike, lepo voziš čitaoca sa pričom:) Samo da potvrdim - jel to ovo: https://www.maratona.it/en/106km?
ОдговориИзбришиBranko, kao prvo hvala na lepim rečima. Odgovor je JESTE, to je to. Inače, godinu dana nakon gore opisane vožnje (2019 godina) sam izvezao celu Maratonu (onu 138km sa preko 4000 visinaca), samo još da uhvatim vremena da napišem "Maratonca - Part II"...
ОдговориИзбришиDivan putopis,uzivala sam u čitanju i u fotkama.Svaka cast za ideju i realizaciju👌!
ОдговориИзбришиOdlican tekst, produzi da ih pises, super ti ide.
ОдговориИзбриши