50. Toskana 2025 - III deo
50. Toskana 2025 - III deo
Ovo je treći deo priče, Toskana 2025, za one koji nisu pročitali prethodne delove, prvi deo se može pročitati na sledećem linku:
Nastavak (drugi deo) se može pročitati na sledećem linku:
 |
| Duomo di Santa Maria Assunata u mestu Pienza |
Za one koji su pročitali prethodna dva dela, samo kratko podsećanje (što bi rekli da uhvatite priključak)...
Cela priča počinje negde tokom 2024.god. kada mi je Sale poslao link nešto što se zove "Tuscany trail" (Tuscany trail home page).
To je događaj tokom kojeg učesnici izvezu rutu od okvirno 450km, spavaju u šatorima, tu su predeli Toskane neverovatni, tu je druženje sjajno, klopa odlična itd...
Organizujemo se da izvezemo jedan deo te rute, koliko je to moguće u 3 dana, pa se okupila "Toskana 2025" ekipa: biciklisti - Sale, Marko i ja, pratnja - Mira i Nikola.
Krećemo u u utorak 15.04.2025 prema Montecatini Terme.
Stižemo oko 19:30h.
Smeštamo se u hotel i idemo na večeru.
 |
| Večera |
Tu smo prespavali prvu noć.
U sredu 16.04.2025. ujutro smo imali fenomenalan doručak u hotelu, zatim smo biciklima obišli Montecatini Terme, pa mesto Lucca, i krivi toranj u Pizi, i na kraju stigli u mesto Follonica na obali Toskanskog mora.
Vreme nam prema prognozama ne ide na ruku, ali nas to nije obezhrabrilo da idemo i da vozimo bicikle koliko je to moguće.
 |
| Pogled na dolinu gde je Montecatini Terme |
 |
| Mesto Lucca - grb napravljen od cveća i rastinja |
 |
| Chiesa di San Michele in Foro |
 |
| Unutrašnjost crkve Chiesa di San Michele in Foro |
 |
| Piazza San Michele - Lucca |
 |
| U potrazi za Piazza dell' Anfiteatro |
 |
| Piazza dell' Anfiteatro u centru slike |
 |
| Duomo di San Martino sa bici ekipom |
 |
| Lucca - plan starog grada |
 |
| Krivi toranj u Pizi |
 |
| Senegalac nas slika sa sve tornjem u pozadini - OK, bar je nas uhvatio i to je nešto |
 |
| Večera u Follonica-i |
 |
| Pizza je kao i obično savršena |
 |
| A o gelato-u (sladoled) apsolutno nema potrebe da pričam, jednostavno je - SAVRŠEN |
 |
| Spremni za vožnju i borbu sa kišom |
 |
| Staza je predivna, jedino je vreme katastrofa |
 |
| Zemljana staza se pretvorila u blato |
 |
| Ruta kroz šumu je predivna |
 |
| Prolazimo predivne predele i lepe plaže, šteta što nije sunčano |
 |
| Italijanski čempresi - zaštitni znak Toskane |
 |
| Cascate del Mulino |
 |
| Malo je reći da svi uživaju, a i mi sa njima |
 |
| Montepulciano |
 |
| Epizoda Vino Nobile -> Coca Cola |
 |
| Montepulciano - Glavni trg |
A onako za kraj dana, fliper se ispostavio kao više nego interesantan. Sjajan je detalj bio kada smo ga upalili nakon što smo se vratili iz šetnje i kada smo ukapirali da on radi, zapravo da je potpuno funkcionalan, pitam Nikolu: "Nika, jesi ti ikada igrao pravi fliper?"
Kaže on: "Nisam na pravom fliperu..."
On je pripadnik mlađe generacije, fliper je video samo na računaru, tako da sam video žeravicu u njegovim očima kad je krenuo da igra, moram priznati da nije isto iskustvo na pravom fliperu ili kad igraš na nekom 2D ekranu i kad se po ekranu kreće nešto što imitira lopticu i fiziku koja joj se dešava, razlika je ozbiljna u doživljaju i ukupnom utisku.
PETAK 18.04.2025.
Jutro mi je nekako došlo brže nego što bih voleo. Međutim, nema veze, idemo dalje...
I danas je kao i prethodnih dana, gust plan.
Kad smo putovali prema Italiji, nešto hrane smo kupili usput u Sloveniji (stali smo u Postojni), nisam kupio puno, ono kao za jedan, eventualno dva dana, čisto da dobaci do Italije da imamo za večeru, pa ćemo se dalje snabdevati.
E sad, hrana iz Slovenije nam je od utorka, preko srede, dobacila do četvrtka uveče, i sad u petak ujutro za doručak je već bilo tanko što se tiče količine hrane.
Prva jutarnja akcija je da odemo do prodavnice.
Mi smo imali jednu prodavnicu blizu smeštaja (udaljena 70m), međutim ta prodavnica se otvarala u 08:30h. Ustao sam oko 07:30h, dok smo se obukli i spremili bilo nešto pre 8h (recimo oko 07:50h).
Sad, obzirom da nam je svaki minut važan, da ne čekamo ovu (što nam je blizu) da se otvori, ima jedna otvorena prodavnica (malo je dalje - 500m) koja je izvan ZTL, veliki Konad. Mira i ja idemo u tu mnogo veću prodavnicu u nabavku, a i da malo prošetamo.
 |
| Svež kroasan sa pistaćima |
Naravno, čim smo izašli iz smeštaja ima pekara (na celih 50m udaljenosti), kroasani mirišu savršeno. Jednostavno, nismo mogli da odolimo, pa smo "otresli" po kroasan i Mira i ja, onako polako usput dok idemo prema prodavnici Konad.
 |
| Čim smo promolili nos van zidina grada, vidim da je jutarnja izmaglica još uvek tu |
Stižemo do prodavnice, kad ono super-market nekih 50x50 metara u osnovi. Naravno da smo se zadržali, dok smo sve pronašli što smo hteli da kupimo i naravno dok smo usput uzeli i sve što nismo hteli da kupimo, pa onda sačekali veliki red na kasi, iskreno možda nam je bilo "jeftinije" i vremenski i novčano, da smo sačekali onih pola sata i otišli u malu lokalnu prodavnicu. U povratku iz super-marketa, "naša" mala prodavnica je već uveliko radila, a u njoj sigurno ima sve što nama treba (kao i svaki put u malim prodavnicama širom Italije koje smo obišli), ali šta je tu je.
Da ne davim dalje, operacija prodavnica - uspela, kupili sve što nam treba za narednih par dana.
Doručkujemo.
Pakujemo se.
I sad najteža stvar - odneti sve stvari do kola.
Sinoć je ZTL bio otvoren, pa sam stao bukvalno ispred ulaza u smeštaj, pa je bilo lako sve stvari odneti u smeštaj. Međutim, sada to nije bio slučaj, imali smo nekih 400m od smeštaja do parkinga gde su kola i sad je trebalo odneti sve stvari do kola.
Prvo sam odneo do kola najveći kofer (u kojem su stvari za nas troje Mira, Nikola i ja) srećom ima točkiće, pa sam ga otkotrljao do kola. Međutim, pored kofera mi (nas troje) smo imali i tri ruksaka (veliki sa stvarima za biciklanje gde sam zbog "šarenih" prognoza bukvalno poneo sve od letnjeg kompleta do zimskog kompleta i to više puta, jer treba da vozimo 3-4 dana, tako da je taj ruksak bio ozbiljno velik i ozbiljno težak, i još dva ruksaka sa laptopima). A zatim Sale još ima kofer i ruksak, kao i Marko.
 |
| Akcija pod kodnim nazivom "Gepek" |
Odneli smo prvo kabaste kofere (srećom svi današnji koferi imaju točkiće) a onda na red dođoše rančevi, rekoh: "Staviću dva ruksaka, jedan napred, jedan nazad, pa ću biciklom brzo da to odnesem do kola..."
Pridružio mi se i Sale na sličan način, tako da smo do kraja mi u jednoj i po turi odneli sve stvari do kola. Obzirom da smo imali popriličnu količinu stvari, pakovanje je uzelo nešto vremena.
Spakovani!
Pogled na sat - 10:20h.
Mi treba da izađemo iz smeštaja do 10:30h.
Pitao sam gazdaricu (zove se Cinthyia) kada smo se sreli sinoć, da li možemo sutra malo duže da ostanemo u smeštaju, po Booking-u smo morali do 10h da izađemo, a ona je rekla može do 10:30h, posle toga dolazi spremačica da to sve pospremi, jer dolaze sledeći gosti u isti smeštaj.
Nadao sam se da će nam produžiti bar do 12h, u idealnom slučaju do 13h, ali tih pola sata nam realno ne pravi veliku razliku.
Opet imamo sličan problem kao i prvi dan, ne da nismo krenuli u 8h nego nismo krenuli ni u 10h, krenuli smo oko 10:30h.
 |
| Današnja ruta - 97km sa 1800 visinaca |
Ruta kreće od kola (parking na ulazu u Montepulciano), pa ide kroz celo mesto Montepilciano i iskreno na par mesta je u samom mestu poprilično strmo. Sa kraja Montepulciano-a, gde smo mi bili smešteni i gde nam je auto parkiran, koji je najniži deo grada, ti se do drugog kraja gradića sve vreme penješ, ima jedna deonica koja je 14-15%, takoreći "koze pod ručnom", međutim mi smo to bez većih problema savladali, i stižemo do kraja gradića.
 |
| "Chiesa e Convento di Santa Maria dé Servi" - crkva je na kraju Montepulciano-a |
Na kraju mesta se nalazi crkva ispred koje je omanji plato, a onda kreće spust na magistralni put i tek sad mogu da kažem da kreće vožnja.
Jedna mala digresija, Sale generalno ima "kratak fitilj", a mogao bih da dodam često i tanak - vrlo brzo sagori, i sad smo mi u tom jutarnjem spremanju i pakovanju, odnesi-donesi, sačekaj, vamo-tamo, nekog momenta njemu pukne film, jer nikako da krenemo da se vozimo... Sa druge strane, ne mogu ostaviti da Mira i Nikola nose, tegle i pakuju, Sale je bio u nekom blagom stanju nervoze, čak počeo da "huli" na vožnju, da ne kažem na Boga, po principu nećemo da vozimo ovde, sad kada smo već spakovali stvari, pa ono u fazonu hajde da odemo do Sijene, gde sledeće spavamo, pa da tamo vozimo, jer nema živaca da čeka da krenemo.
Rekoh, daj nemoj me nervirati, sad smo tu u Montepulciano, sve je manje više spakovano, sve je manje više spremno, daj da izvrtimo neki krug, već smo na biciklima, obučeni za biciklizam, sad samo treba da krenemo da vozimo, ostalo je manje više rešeno.
Sale - gunđ..., gunđ..., gunđ..., gunđ..., gunđ..., gunđ...
Uz malo strpljenja, kojeg već nekog vremena nije bilo, krenuli smo.
 |
| Tempio di San Biagio |
Prošli smo kroz mesto, tu na izlasku iz mesta se spuštamo dole, pogledom dominira "Tempio di San Biagio", pravim par slika i nastavljamo dalje. Vreme je onako poprilično tmurno, iskreno skoro bih mogao reći mračno. Ne znam da li smo prešli možda kilometar od kako smo izašli iz Montepulciano-a kreće kiša.
Razmišljam, mračno, tmurno, kreće kiša, sada će da se desi bum - Sale će da poludi, te da se okrene i vrati.
Ništa sad ta kišica onako paducka, ni jako ni slabo, zapravo - uporno...
Hvatam se za glavu i ukapiram da nemam kacigu na glavi.
Naime, kada sam pakovao stvari u auto, dva puta sam neočekivano udario kacigom u kola (čovek ne računa na dodatnih 5-6cm na glavi).
Jako sam se fokusirao na pakovanje stvari, jer smo sa mestom u gepeku bili na žilet od toga da ne stane sve, pa se moralo jako pažljivo pakovati.
Tu mi je kaciga smetala i mahinalno je skinem i bacim je na prednje sedište. Obzirom da je bilo prohladno, imao sam još i kapu na glavi, zapravo ne kapu nego podkapu, najtačnije bi bilo reći - podšlem.
E sad taj "podšlem" je bio zimski i dosta je stiskao glavu.
 |
| Lepo se vidi koliko je tmurno (Montepulciano u daljini) |
 |
| Montepulciano mnoooogo lepše izgleda kada je sunčano |
 |
| Asfalt je savršen |
 |
| Toskana, naravno da su na sve strane vinogradi |
 |
| Samo malo sunca bi potpuno promenilo prizor, ali šta je tu je |
Krenula vožnja, krenula kiša, što se mene tiče kaciga je na glavi (interni osećaj je govorio da je kaciga tu (kapa je stiskala glavu), i uopšte nisam ni ukapirao da je nemam na glavi), međutim, kaciga nije tu.
Stajem, izvadio navlaku protiv kiše za kacigu sa namerom da je namontiram na kacigu, kad eto problema: Nema kacige na glavi???!??!?
Pomislih: Gde mi je kaciga???
Iskreno, trebalo mi je par momenata da se setim mahinalnog poteza bacanja kacige na sedište.
Taman kad sam se setio gde mi je kaciga, kad mi stiže poruka od Nikole: "Šta radi tvoja kaciga na prednjem sedištu?
Odgovorim: "Slučajno sam je zaboravio na sedištu..." da ne ulazim u dublje objašnjavanje...
Sad u nedostatku kacige, uzmem navlaku protiv kiše i stavim direktno na glavu. Naravno najvlaka je projektovana za veličinu kacige, srećom ima gumu pa sam je stavio na glavu bez strha da spadne, jedino sam izgledao kao da imam kapu za kuvare (takoreći imao sam pečurku na glavi). Mogu samo da zamislim koliko sam smešno izgledao, ali nije bitno meni je glava ostala suva i to je najvažnije.
Kišica je padala 5-6 minuta, OK možda 10 minuta, kao i svaki put lomio sam se hoću li da oblačim kišni komplet ili ne, i do kraja nisam (osim navlake za šlem), a i kiša je ubrzo prestala.
Kako se spuštamo nakon prve uzbrdice sa desne strane ima neko proširenje i ono stoji parkiran autobus i gomila kosookih turista.
 |
| Palazzo Massaini |
Stanem da vidim šta se dešava, a ono na brdu gore nešto što bi se kod nas možda nazvalo gazdinstvo, neka vinarija, ali imaju oni i maslinjake, tu može i da se spava i da se jede kao mini hotelčić, to je nešto sve odjednom.
Kažem: "Idemo gore..."
Iskreno, sad sam očekivao od Saleta otpor, drvlje i kamenje, međutim kaže on: "Hajde, idemo..."
Odemo mi gore, malo je reći da je pogled super.
 |
| Ulazna kapija |
 | ||
| Mini zamak je glavna zvezda ovde Ovo je "agriturismo", to bi kod nas moglo da se prevede kao seoski turizam, samo je to u Italiji definisano drugačije. Da bi neko gazdinstvo moglo da stavi epitet agriturismo, moraju da bar 80% svega što služe gostima proizvedu sami. Naravno to je uslov da dobiju zvanje agriturismo, a onda sa druge strane imaju razne poreske i ostale olakšice od strane države. Sve u svemu respekt za sve agriturismo gazdinstva, spavali smo tokom godina i tokom poseta Italiji u nekoliko različitih agriturismo, i svako je na svoj specifičan način jedinstveno.
|
 |
| Ovako taj pogled na Pienza-u izgleda po lepom vremenu (slika preuzeta sa interneta) |
Šetamo po bašti, po zapravo celom agriturismo lokalitetu.
 |
| Pogled sa zadnje strane - da, da, ovo je seoski turizam (agriturismo) tu sad nema dileme |
Kratak obilazak ovog interesantnog spoja Toskane, kulture, pogleda i prirode.
 |
| Mesto za odmor u bašti, sa pogledom na okolinu - jednostavno savršeno (Maretova slika) |
Obilazeći ovaj agriturismo dolazimo do objekta gde se gostima služi hrana (doručak/ručak/večera). E sad tu pored hrane može da se degustira i kupi vino, i da se kupi maslinovo ulje.
 |
| Vina koja su u ponudi |
 |
| Mesto za degustaciju |
Kažem Maretu pre nego što smo ušli: "Generalno u svim vinarijama obično imaš opciju da probaš razna vina, pa onda kupiš ono koje ti se sviđa."
I pitam ga, dok smo još stajali napolju: "Hoćeš da probaš neko Toskansko vino?"
Kaže Mare: "Naravno da hoću!!!"
Uđemo mi unutra i izrazgovaramo se sa devojkom koja radi na degustaciji, srećom znala je engleski taman toliko da komunikacija uspe.
Odabere ona neko vino na osnovu našeg objašnjenja kakvo bi vino Mare hteo da proba i sipa ga Maretu u čašu (scena ide tako da Mare priča kakvo vino bi voleo da proba, ja prevodim devojci na engleski, ona verovatno razume jedno 50% onoga što pričam...).
Na kraju Mare kaže da je vino super.
Eto - operacija uspela!
Do kraja kupim jedno vino Miri (slatko kakvo ona voli) i kupim 0,5l njihovog maslinovog ulja - extra virgine, Mare kupi to neko vino koje je probao i kupi 0,25l maslinovog ulja.
Šta reći na kraju, da nije bio parkiran autobus pun turista, samo bi prošišali dalje, ovako smo videli jedan skriveni biser, potpuno neplanirano... (za mlađe: ovo ti je kao kad u igrici pronađeš skrivenu prostoriju i unutra neki ekstra život ili slično...)
Nastavljamo dalje.
I sad imam dilemu šta da radim. Naime, prvi dan kada smo bili u Folonici, Mira i Nikola su seli u restoran Pagni, koji je ogroman (i sladoledi, i pice i sve živo imaju, imaju ogromnu terasu itd.), to je restoran koji ima najmanje 20 stolova verovatno i više. Sa druge strane vrlo je prometno i oni su taj prvi dan tamo mogli da sede 6 sati, bez da ih niko ne pita za zdravlje, po principu poruče sladoled pa malo kasnije poruče neko piće, pa onda picu, pa vamo-tamo nije uopšte problem da nas sačekaju dok izvezemo našu turu (mada smo taj prvi dan ipak skratili rutu da bi stigli da vidimo terme kod mlina). E sad, drugi dan nam je po tom pitanju problematičan. Montepulciano je vrlo karakteristično mesto iz srednjeg veka iz 1200-1300 godine, ulice su uzane, kuće male i nabijene, lokali mali, ima tu sada na desetine raznih lokala (uglavnom prodaju suvenire, ili su vinarije), tu i tamo sam video i nešto što bi mogli da nazovemo restoran.
Međutim, ti restorani su mali, zamislite kao kada bi imao sobu i po, dole u prizemlju neke uzane zgrade i ti sad tu "zaglaviš" restoran, tu sad imaš 3 eventualno 4 stola i to je to. Niko neće uživati da ti sad tu poručiš 2 pića i sediš 6 sati, znači ima da te naglavački izbace kad posrčeš kafu ili piće.
Znao sam da oni realno nemaju gde da sednu taj drugi dan naravno mislim nemaju na način kako su to prvi dan odradili maestralno u Pagni restoranu, tako da sam imao obzira i prema njima.
Drugi problem je bio taj što smo mi opet kasno krenuli.
Da smo krenuli u 8h, kako sam planirao, posle 2,5h tj. do 10:30h kada smo zapravo krenuli, mi bi već izvezli dobar deo rute (možda bi čak bili na pola vožnje u momentu kada smo kretali...).
I tako sad dok se mi šetamo gore po toj vinariji ozbiljno razmišljam šta nam je činiti.
Ima i treća stvar, danas sva sreća nemamo terme kao juče i danas nije neka drama da li ćemo stići 15-16-17-18-19h u smeštaj u Sijenu jednostavno nije važno (tako sam ja mislio). Međutim, dok sam pakovao stvari, dok se odigravala epizoda sa kacigom, stiže mi poruka na Booking. Preko Booking mesindžera sam se kuckao sa svim smeštajima, ponajviše vezano za to kad dolazimo i kad odlazimo, kad smemo i koliko smemo i da li smemo da ostanemo duže i slično. Daklem, stiže meni poruka da nisam napisao kada dolazimo u smeštaj.
Razlog zašto nisam napisao kad ćemo doći je jednostavan... Na Booking-u uvek piše za svaki smeštaj od kad do kad je "check in" (tj. od kad do kad ti možeš da uđeš u smeštaj), a tačna informacija kad stižeš je samo dodatna informacija koju iskreno retko unosim, jer nikad ne znam kad ću zapravo stići do smeštaja).
Po istom principu za ovoj smeštaj gde smo trebali da stignemo u Sijenu, nisam napisao kada ćemo stići jer jednostavno nisam znao. Ne znam koliko će potrajati vožnja, da li ćemo jednom ili dva puta sesti negde da nešto popijemo i/ili i pojedemo, kad ćemo krenuti, kada ćemo se spakovati itd.
I sad dok sam pakovao stvari u kola, a to je ~10h pre podne, stiže mi poruka od gazdarice sledećeg smeštaja (Siena), pita kada ćemo doći, kako nisam nigde naveo tačno vreme dolaska, a trebao sam jer sam kao obavezan to da uradim!!!!
Pa rekoh joj ne znam, hajde javiću se recimo jedno sat vremena pre nego što stignemo, čisto da oni mogu da se organizuju da neko dođe da nas sačeka.
Kaže ona meni tih sat vremena je OK, ali bez obzira na to moraš da uneseš neko vreme, pa će da nam oko njega važi sat vremena javljanja unapred...
GRRRRRRR....
I sad pored svega što radim, razmišljam kada da joj napišem, uzeo sam da sabiram kolko je sad sati, kada ćemo krenuti da vozimo, koliko će nam trajati vožnja, ovamo-onamo, već sam tu faktički krenuo da kalkulišem da možda malo skratimo i drugi dan pošto smo već dva i po sata u minusu što se tiče starta. Naseberem da bi mi do jedno 14:00h-14:30h mogli da dođemo do kola, da se do jedno 15h presvučemo i stavimo bicikle na auto, pa nam treba sat vremena do Siena smeštaja...
Napišem joj neka bude 16h okvirno vreme dolaska, a svakako ću se javiti jedno sat vremena pre nego što stignemo...
Kaže ona - SUPER.
Gore smo u vinariji kupili vino i maslinovo ulje, i sad pričam sa njima - onako što kažu više razmišljam naglas nego što pričam sa njima, ali i pričam sa njima: "Ljudi šta ćemo ..." i tu im potanko iznesem sve gore iznete detalje.
A da, ima još jedan detalj, zamislio sam da mi predveče prošetamo Sijenom.
Zašto?
Pa prvi dan smo skratili zbog termi, OK isplatilo se,
Drugi dan realno nismo trebali da ništa skraćujemo, ali drugi dan nam je da tako kažem krenuo baš sporo - kasno smo krenuli na vožnju i sad je sve više očigledno da ćemo morati i drugi dan da skratimo, pa sam zamislio da kada je sve tako ispalo kako je ispalo, da drugi dan prošetamo Sijenom, pa da treći dan zapravo ne moramo nigde da žurimo i da bar jedan dan izvezemo rutu koju sam zamislio.
Pričam sa njima, šta ćemo i kako ćemo, kažu oni - skrati.
I sad onako vrlo nevoljno, mada su sve ćinjenice i dokazi protiv mene, krenem da gledam gde bi mogli da skratimo rutu. Posle vinarije sledeće mesto je Pienza, to mesto je recimo na četvrtini rute i sad tu mogu da presečem rutu na pola, pa da recimo izvezemo jedno 50km, da stignemo u neko polu-pristojno vreme do Siena-e i da se sve desi kao što sam ispričao (vožnja do kraja, presvlačenje i pakovanje, javljanje gazdarici, utrčavanje u poslednji smeštaj i šetnja Sienom).
 |
| Moguće skraćenje |
Oni se slože sa mojim predlogom za skraćenje rute.
 |
| Asfalt savršen, u daljini Pienza |
 |
| Ulaz u mesto Pienza |
Ulazimo u Pienza-u polako, mesto je kao i većina mesta u Italiji na vrh brda, Mare nam nešto u ovoj turi nije bio u formi i sada po ravnom nas je još nekako i pratio, dobro on je bio na MTB-u (mislim, isto kao i Sale), dok sam ja vozio (recimo) gravel (zapravo "endurance" drumaša na kojeg sam stavio gravel gume 38mm).
Pitao sam Mareta: "Kojom brzinom da vozim kad smo na ravnom i kada je sve idealno?"
Kaže Marko: "27-28km/h, to mi je maksimum, ne mogu brže od toga."
Rekoh: "Dobro, važi, voziću 25km/h po ravnom, kada je nizbrdica vozimo brže..."
E sad, sve to važi do izvesne mere - dok je ravno i nizbrdo, a čim krene uzbrdica on nam jednostavno "otpadne", kako se to kaže biciklističkim rečnikom. Na uzbrdicama jednostavno ne može da vozi našim tempom.
Dolazimo do Pienza-e, tu sačekam da se okupimo i skrećemo levo da uđemo u mesto, mada to originalno nije bio plan.
Kako ulazimo u Pienza-u, jednog momenta krene sunce da sija, bukvalno napravila se mala rupa među oblacima i kao da je neko upalio svetlo, kad se sunce probilo kroz celodnevno sivilo.
Rekoh naglas: "Vidite imaćemo sunca čitavih 30 sekundi, i to je nešto..."
Taman je tako negde i bilo s tim što smo imali sunca jedno 45 sekundi, zapravo ni ceo minut, a onda su se oblaci opet zatvorili i sve se vratilo na staro. Mada moram priznati da je baš prijalo tih 45 sekundi. Pogled, boje utisak sve se u sekundi promenilo na bolje.
 |
| Restoran"Bar il Giardino", ovde će da se popije kafa |
Polako vozimo kroz gradić, približavamo se starom delu grada, i dolazimo do nekog malog trga.
 |
| Pienza nije velika, ali je zato predivno mesto |
I sad ono pomalo je neobično: neke tezge, kamiončići, deluje kao pijaca.
Mare i ja napravimo bukvalno jedan krug po pijaci.
 |
| Artičoke, nešto što ja koji ne idem na naše pijace, ne viđam često |
 |
| Klasična pijaca |
Sale je ostao kod kafića "Bar il Giardino", gde smo se dogovorili da se popije kafa i on se već tamo nameštao. "Bar il Giardino" - je jedno nerealno mesto, većina nazovimo to krova u bašti je pod cvetom visterije koja se još zove glicinija (naučno - Wisteria).
Cvet visterije ima prijatno jak i lep miris, a pazi mi sad sedimo bukvalno na manje od metar ispod "grozdova" cveća, ko da si se u parfem zamočio, ne možeš da veruješ kako to lepo miriši.
Dolazi konobarica, pitam je da li zna engleski, kaže zna.
Wow, po svim pokazateljima Toskana je očigledno jako posećena turistička regija, jer kada obilazimo druge delove Italije, koji nisu tako "izvikani" tj. gde nema baš tolikih hordi turista, tamo uglavnom ne znaju engleski.
Ovde se uvek nađe poneko ko zna engleski (bar malo), u koju god sam prodavnicu ušao pitam: "Da li znaju engleski?", a oni prstom pokažu na nekog, onda se taj neko pojavi i taj neko krene da priča engleski onako solidno, u najmanju ruku koliko nama treba za neku bazičnu komunikaciju...
Sa konobaricom sam se sve dogovorio, donela ona i kafe i sokove, sve ekstra...
Onda sam je pitao: "Šta se dešava na trgu, vidim neka dešavanja?"
A konobarica mi odgovara: "Svakog petka tu na trgu ima mala pijaca, to je takav običaj ovde u mestu Pienza."
Pijaca je slična kao i kod nas, bilo je tu voća i povrća, a bilo je da se kupi i haljina, i krpa i ovo i ono i koječega drugog, naravno i kojekakve hrane, sve u svemu interesantno (mislim, pijaca kao i svaka druga - ništa specijalno).
 |
| Na suncu visterija deluje još lepše |
 |
| A i ispod visterija krova, po suncu je još lepše |
 |
| Nocciola (lešnik) i Pistachio (pistać) su moji favoriti u Pienza-i |
Pitam je kuda proći kroz centar, a ona mi izvadi mini mapu (to je sad sledeća stvar koja mi je sjajna, svi oni imaju mini mape tih turističkih gradova, mislim to je jednostavno turistička regija, gde god da pitaš oni će ti zabosti mapu u ruke i pokazati ti put), i sad ja pitam: "Gde je ta glavna ulica?"
Ona mi pokaže.
Rekoh: "Da li može tuda biciklom?"
Ona se namršti i kaže: "Ne preporučujem ti da voziš bicikl glavnom ulicom jer je velika gužva, i ima puno turista..."
I sad stvarno kako smo mi ušli u glavnu ulicu (mislim jedva smo i ušli u ulicu biciklom), a ono je baš puno turista, ali hajde tu i tamo malo cik, malo cak, nekako smo se mi prošnirali se kroz horde jazjarenih turista, šalim se prošnirali smo se kroz gužvu mesta Pienza.
Zanimljiv detalj je dok smo još sedeli i pili u restoranu, naravno i pojeli smo sladoled, čisto sad da se ne baci kad smo već tu, e pa negde na pola te epizode sedenja u bašti je krenulo da sija sunce. Oblaci su se kao malo razmakli, i sad ja pravim novi video još jedan je sada sa suncem sasvim drugi utisak, naravno.
Izvinjavam se na narednih par slika visterije, ali jednostavno nisam mogao da odolim...
Originalna ideja je bila da prokrstarimo Val d'Orcia (čita se Valdorća, onako sve spojeno kao jedna reč) malo drugačijom putanjom, ali daj šta daš...
Moramo izgleda neplanirano ostaviti nešto i za sledeći put.
Međutim, zbog promene plana nismo ni svesni da izbijamo u "centar zbivanja", u Pienza-i ima sjajan vidikovac, i odavde je definitivno najbolji pogled na Val d'Orcia i Mount Amiata.
Zapravo u samoj Pienza-i, ima više tačaka odakle se pruža fenomenalan pogled na Val d'Orcia. Što bi rekli sreća u nesreći...
Neću daviti, Pienza se prvi put u dokumentima pominje u 9 veku, tako da se nalazimo u poprilično staroj varoši. Prema popisu iz 2017. godine u gradu živi nešto manje od 2100 ljudi, koga zanima neka pročita više o Pienza-i na Wikipedia-ji (evo link Pienza - Wikipedia)
 |
| Na samom ulasku u stari grad Pienza, međutim onda je naišla jedna grupa turista, pa druga i eto problema sa vožnjom bicikla kroz uzane stare ulice (mislim nije važno) |
Kako idemo glavnom ulicom tako jednog momenta u bočnoj ulici gužva. To mi privuče pažnju, skrenem da ispitam o čemu se radi, kad ono kapija i iza Val d'Orcia, pogled sjajan i svi se slikaju na ovom prolazu. Malo je potrajalo dok nisam stigao na red da i ja slikam, ali vredelo je.
 |
| Bočna ulica (slika uzeta sa Google Street View) |
 |
| Možda ne izgleda tako ali ovaj prolaz je zapravo portal u "drugu dimenziju", dole je pogled na Val d'Orcia savršen |
 |
| Ovuda se silazi na bedem odakle se pruža savršen pogled na celu dolinu Val d'Orcia (a zapravo ni odavde nije loš) |
Kad se prođe kroz "portal" dole ima jedno 170m levo-desno da se prošeta i sve vreme je pogled savršen.
 |
| Srce Toskane gledano kroz drevnu kapiju - portal u drugu dimenziju... |
Stižemo na glavni trg Pienza-e - Piazza Pio II.
Trg je dobio naziv po papi Pio II koji je angažovao arhitektu Bernardo Rossellino-a da od srednjevekovnog seoca u kojem je papa rođen napravi grad (izvor: Piazza Pio II).
|
| Naslovna slika - Duomo di Santa Maria Assunata |
Bernardo je u peridu 1459 - 1462. godine projektovao ceo trg sa crkvom, trg je trapezoidnog oblika popločan je ciglama pod uglom (kao riblja kost). Danas se ovaj trg smatra jednim od najčistijih ostvarenja urbanog ideala renesanse.
 |
| Glavna ulica u Pienza-i, zove se zamisli - "Corso il Rossellino" - po arhitekti |
 |
| Stižemo do kraja mesta, tu pravimo par slika, pa nastavljamo dalje |
 |
| Trudio sam se da slikam kad se turisti malo razmaknu, da se vide okolne znamenitosti |
Prošli smo kroz centar, prošli i Duomo, i stižemo do istočne kapije grada, tu sad kreće spuštanje prema kapiji.
 |
| Položaj Val d'Orcia u Toskani obeleženo zelenom bojom (mapa skinuta sa internet-a) |
E sad, ne bih da zadavim (a često mi to ne pođe za rukom), ali moram malo podataka da kažem o Val d'Orcia koju sam spomenuo više puta do sada.
Val d'Orcia je od 2004. godine uvršten u UNESCO svetsku baštinu.
Naziv Val d'Orcia u bukvalnom prevodu znači dolina Orcije. Orcia je reka koja deli dolinu na dva dela (tačnije geografsko poreklo vina na: "Brunello di Montalcino" i "Vino Nobile di Montepulciano").
Evo jedan video, gde je čovek dao pregled svega najvažnijeg u Val d'Orcia:
Kada se iz Pienza-e gleda na Val d'Orcia, pogledom dominira planina Mount Amiata (visina 1738mnv). Planina je zapravo ugašen vulkan, koji nije aktivan poslednjih 300.000 godina (čisto za neko poređenje - Homo Sapiens je nekih 200.000 godina nakon što Mount Amiata prestao da bude aktivan, krenuo iz Afrike da se širi u Evroaziju). Kažu da je u tom periodu (pre 300.000 godina) imao svoje eruptivne epizode, tj. bio je baš aktivan.
 |
| Val d'Orcia sa planinom Mount Amiata u sredini, slikamo iz mesta La Foce (uzeto sa Wikipedia-e) |
Ono što je važno je detalj da Amiata više nije aktivna u vulkanskom (eruptivnom) smislu, ali je celo područje oko planine (Amiata-e) bogato geotermalnim pojavama (još jedan dokaz vulkanskog porekla planine).
E neću više, koga zanima neka pogleda više na internetu...
Silazimo dole, prolazimo istočnu kapiju, i sad kreće uživancija.
Prva stvar koja je super - sunčano je. Koliko je sve lepše kad sija sunce.
Kad smo krenuli iz Montepulciano-a, bilo je toliko sivo i tmurno, kao da je sumrak, a sada je sasvim druga priča.
 |
| Italijani su uvek bili majstori da integrišu grad direktno u stene i litice (nije ni ovde drugačije) |
 |
| Tabla na samom vidikovcu |
 |
| Naš pogled na Val d'Orcia |
Prosto je neverovatno da od onih sivih kulisa i svega što je visilo oko nas na nebu, sad odjednom je granulo sunce, sve oko nas se na oko sasvim drugačije, kolorit se potpuno promenio, sad je sva zelena boja mnogo zelenija, plava je plavlja, prosto je neverovatno kako su se svi prizori promenili kao da si došao u drugu državu, sve je bolje, sve je lepše.
Kako smo izašli iz Pienza-e, sledi fenomenalan spust. I vrlo brzo, Pienza nam ostaje gradić na brdu u daljini.
 |
| Pienza u pozadini |
 |
| Jedna od lepših slika danas, Mare na biciklu, a u pozadini Pienza na vrh brda |
 |
| Još uvek sija sunce, ali se u daljini polako opet navlače oblaci |
 |
| Mini gazdinstvo, u sred ničega, Italija u pravom smislu te reči |
Naravno sad slikam na sve strane, konačno je sinulo sunce. Prvi dan nam je sinulo sunce kada nam više nije trebalo, kad smo krenuli da se vraćamo, međutim, sada imamo sunce tokom vožnje...
Tu sam napravio 30-40 slika.
Nažalost, kako napredujemo dalje, tako se polako sunce ponovo predaje, oblaci napadaju sa jugozapada i opet je sve više i više sivo.
 |
| Sivilo oblaka dolazi iz pravca Mount Amiata-e |
 |
| Pogled pravo i desno, sve je ponovo sivo |
 |
| Pogled levo, ahhhh da, još je nebo plavo |
 |
| Pravim još nekoliko slika plavog dok ga ima, to je to što se tiče plavog neba za danas |
 |
| Međutim, i tu se plavetnilo polako predaje i sivo postaje dominantno |
Dok smo se ponovo uključili na originalnu rutu (dok smo prošli prečicu), ponovo je sve bilo sivo. Kako smo izbili ka planiranu rutu, kreće uspon od nekih ~300m uvis. Penjemo se polako, nije strašno, Mare nam je kao i do sada stigao poslednji, ali sve je to OK.
Okupili se, i sad imamo još jednu deonicu off-road-a, i blizu smo Montepulciano-a.
 |
| Vitalenta Agriboutique |
 |
| Manje-više svi putevi u Toskani su oivičeni čempresima |
 |
| Na kraju uspona je raskrsnica |
 |
| Belvedere Piccolo, La Foce, mini hotelčić, sa savršenim pogledom na Val d'Orcia |
 |
| Mount Amiata u daljini, slikano iz mesta La Foce |
 |
| Kako bi sve ovo izgledalo drugačije samo da je još uvek sunčano... |
 |
| Ali ako ništa drugo, ovako deluje bar malo mistično... |
 |
| Ova deonica je poprilično grbava, ali uz malo opreza, nije bilo strašno |
 |
| Još jedno domaćinstvo u brdima - sjajno |
 |
| A onda smo ugledali Montepulciano iz daljine |
 |
| Montepulciano, deluje mnogo manje nego što realno jeste |
Stižemo do kola, Mira i Nikola nas čekaju.
Do kraja smo napravili nekih 48km, sa preko 800 visinaca - da ne davim sa podacima.
Presvlačenje, montaža bicikala na kola i spremni smo da krenemo prema Siena-i.
Šaljem poruku gazdarici da stižemo za otprilike sat vremena, jer nam taman toliko treba do tamo.
Stižemo u mesto Rosia pored Siena-e.
Tamo nas dočekuje gazda.
Kada sam poslao poruku gazdarici da stižemo za sat vremena, ona je meni uzvratila da će doći njen muž Marco da nas primi.
Što se mene tiče - svejedno.
Stižemo mi do smeštaja, stiže i Marco, ali Marco je prosto proširen.
Znači, on je par godina stariji od mene, OK tu smo negde recimo generacija, međutim, brbljiv je do zla Boga, ko pravi Italijan.
Šta god sam ga, ne daj Bože, nešto pitao, odmah sledi objašnjenje od 16 minuta.
Po njihovom protokolu, smo prošli kroz stan i on je meni sve vrlo detaljno objasnio šta i kako se radi ili koristi (OK, ko zna kakvi mu sve debili dolaze, verovatno ima smisla).
Bilo kako bilo, sve sam ja to ispoštvovao i sad u povratku prema kolima, ja kreten postavim mu onako neko neobavezno podpitanje i opet kreće priča...
OK, pomislih, idiote, ćuti ne pitaj ništa, pašće mrak dok ga se rešimo.
Taman sam pomislio da smo odradili oficijelni deo primopredaje ključeva, kad Marco (gazda) kaže: "Daj da ti pomognem da odneseš stvari gore!"
Ne mogu sad da mu objasnim da je naš kofer veliki, i da je težak kao da smo u njega kravu sahranili (ima jedno 35kg, ako ne i više). Razmišljam ako mu dam kofer da nosi više se nikad nikom neće ponuditi da nosi stvari gore, a i veliko je pitanje kako ćemo ga se rešiti posle toga, a nama vreme teče a mi hoćemo još da odemo da šetamo po Siena-i.
Rekoh: "Ne treba, vidi ovo su sve mladići, ima da odnesemo sve stvari u jednoj turi..."
I sad je on tu navaljivao i navaljivao da nam pomogne, ali samo do kraja uspeo sam da ga ishendlujem rekoh mu: "Ne brini, odnećemo mi sve stvari gore, samo se ti opusti, znamo da putujemo, znamo sve protokole, prolazimo to bar desetak puta godišnje, na raznim mestima, na raznim stranama, u raznim sastavima, tako da samo opušteno..."
I protiv ovog mog odgovora nije imao šta da doda, pa je konačno otišao svojim putem, a mi smo konačno mogli da se raspakujemo.
 |
| Sam ulazak u centar Siena-e |
 |
| Izlazimo na trg gde je Duomo - Piazza del Duomo |
 |
| Duomo di Siena |
 |
| Pokušaj panorame - rezultat nije onakav kakav sam očekivao, ali šta je tu je |
Stigli u Siena-u.
Pronašli parking iz prve, mislim već sam nekoliko puta do sada parkirao na istom parkingu, nije tu bilo drame pronaći parking, nego da budem precizan problem je pronaći parking mesto unutar parking-a.
Daklem, pronašli parking mesto iz prve.
Kreće šetnja po Sijeni.
Mi smo recimo stigli oko 16:30h u smeštaj pored Siena-e, znači onih 16h je izdriftovalo jedno pola sata ali to nema veze i dalje je sve OK. Sve je to bilo u "ξ" okolini oko predviđenog vremena (pozdrav za prof. dr. Iliju Kovačevića sa FTN-a). Stigli ispred smeštaja, dok sam sa vlasnikom Marcom "ispričali", pa parkirali, pa uneli stvari, pa skinuli bicikle, pa ih odneli u apartman, pa ovamo-onamo mislim ta cela procedura trajala jedno sat vremena, sigurno, a možda i više. Zatim kad smo utrčali u smeštaj, kreće presvlačenje, pa da se obavi WC, pa tuširanje posle vožnje, a mi imamo samo jedan WC sa tušem (znači kao u filmu "Tesna koža".
Konačno spremni i krećemo mi prema Sijeni, sad ono nije sumrak, ali nije ni daleko, što kažu još malo pa će mrak da padne.
Ranijih puta kada smo dolazili u Siena-u, uvek sam parkirao na istom parkingu, jer je zgodan pošto je najbliži centru, a sa druge strane ima i neki lift (zapravo višestruke pokretne stepenice, ima ih jedno 5-6-7 u nizu ako ne i više - nisam brojao), a to je zgodno jer Mira malo teže hoda, naročito što je sada veče pred polazak izvrnula koleno, pa je sada drama sa hodanjem kod nje još veća (mislim da je penjanje gore, bez tog "lifta" za nju nemoguća misija)
 |
| Unutrašnjost Duomo di Siena, slikana sa ulaznih vrata |
Nakon parkinga ima ima jedan uspon od nekih 13-14% da se savlada pre stepenica, i to je Mira savladala uspešno, a onda te stepenice nedvosmisleno vode na nivo Duomo di Siena.
Stižemo ispred Duomo di Siena, Duomo je glavna crkva - katedrala (objašnjeno u prvom delu priče: >>> Toskana 2025 I deo <<<), i sada sunce još sija ali je recimo donja polovina katedrale već u senci i naravno ima turista što kažu za izvoz, jer danas je petak, zapravo "Veliki petak".
 |
| Zatvoriše mi vrata ispred nosa |
Kada smo prošli put bili pored Duomo-a, imao sam ideju da možda uđemo unutra, međutim, kupuju se karte (plaća se ulaz), ali naravno ne tu gde je Duomo, nego negde tamo iza ćoška. Drugi problem koji nas je zapravo sprečio da uđemo unutra je detalj da je red bio dugačak jedno 300m, što kažu oko kvarta. Tada bi nam to potrajalo neko ozbiljno vreme, koje nismo imali (i da kupimo karte i da sačekamo taj red, pa da sačekamo red da uđemo u katedralu jer je i tu ozbiljan red i slično) tako da mi do kraja nismo videli Duomo iznutra...
E sada, kada smo došli, nije bilo reda, ali je bilo puno ljudi i na trgu i oko Duomo-a i na sve strane.
Stižemo i vrata širom otvorena, naravno stoje dva uniformisana lika, očigledno neko obezbeđenje, stoje oni tu na ulasku, i sada ne možeš ti da uđeš kroz ta velika vrata - gledaju mrko okolo. Vidim da tuda svi izlaze očigledno je tuda kraj obilaska katedrale .
Dolazim do vrata, stajem na prag - nisam ušao unutra, stojim baš na vratima i sad tu napravih par slika kako Duomo izgleda iznutra.
Bukvalno kako sam napravio 3-4 slike, a to je trajalo pola minuta, ona dvojica čuvara su se nešto uzvrpoljila, prvo sam pomislio da je to zbog mene, pa onda kapiram kada su počeli da gledaju na sat (ne znam tačno ali bilo je negde oko 19h), oni bez ikakvih emocija zatvoriše ta ogromna vrata od katedrale ispred mog nosa.
Zapravo sada mi sve postalo jasno, nije ni bila gužva, zato što verovatno do 18:30h puštaju da uđe poslednja tura turista, tj. poslednja grupa, a sad su samo čekali da poizbacuju sve napolje i da begaju kući što kažu i oni (verovatno) imaju dušu.
 |
| Još jedna panorama sa telefonom koja daje komičnu sliku, kao karikatura |
 |
| Slično kao i u Firenci, nivo detalja je neverovatan (a sve je od mermera) |
 |
| Dok smo završili sa slikanjem Duomo-a, i sunca je ponestalo |
Kad smo završili sa katedralom, krećemo prema glavnom trgu - "Piazza del Campo", moram priznati da mi je to možda najupečatljiviji trg u Toskani, generalno. Firenca je mnogo lepa i veća od Siena-e, a pri tome bila jača i vojno i novčano, zapravo po svim parametrima je bila jača. Firenca je nekog momenta i porazila Siena-u i pripojila je Siena-u svojoj teritoriji.
U starom delu Firence ima nekoliko velikih većih trgova hajde da tako kažem, ali mislim da ni jedan nije velik kao ovaj u Sijeni, mislim nijedan nije tako velik na način kako je velik glavni trg u Siena-i. Da ne bude zabune Duomo trg u Firenci značajno veći po gabaritima, ali je taj trg popunjen Doumo-om i Battistero di San Giovanni, ali nije ni blizu tako markantan kao glavni trg u Siena-i (Duomo u Firenci je jedna od apsolutno najlepših građevina koje sam video, uz Gaudijevu Sagrada Familia-u, parlament u Budimpešti i tu i tamo još poneko arhitektonsko remek-delo, ali ovde pričam o trgu, a ne o građevinama na istom).
Generalno Italijani su pravili trgove svim u svojim starim gradovima i gradićima, ali uvek je to skromno, oni su po svemu sudeći bili jako štredljivi sa prostorom.
 |
| Toranj od "Palazzo Publico", posmatran iz uzane ulice kojom stižemo na glavni trg |
 |
| A onda se pogled polako širi... |
 |
| I da se širi... |
 |
| I da se širi, sve dok više ne može da se širi... |
Šetamo i stižemo do trga.
Nije gužva, jer je relativno sad već i kasno. Po obodu trga su sve restorani, i tu su sad mnogi posedali da večeraju, cene su (naravno) nenormalne.
Sad ide jedna serija fotki, gde se vidi kako polako pada mrak na centralni trg u Siena-i.
Rešim da kupim sladoled.
Nije nešto baš ni bio jeftin, ali nije važno.
Zamolim momka koji mi je sipao sladoled da mi naspe čašu vode uz sladoled.
Uze on neku plastičnu čašu (novu naravno), sipa mi pola čaše vode onako vrlo štedljivo.
Obzirom da Mira i Nikola nisu hteli da jedu sladoled pojedem sladoled, ponudim im vodu, neće ni vodu - popijem vodu (što kažu nisam ni krenuo već je bilo gotovo).
Vratim se nazad gde sam kupio sladoled i kako prilazim jedna konobarica stoji na ulazu u restoran i dočekuje goste, da ih smesti itd..., zamolim nju: "Da li bi mogao da dobijem još malo vode?" A još držim onu kutiju od sladoleda u ruci da nema dileme da li sam njihov "gost" ili ne.
Odgovori ona: "Naravno!"
Uze ona čašu i krene unutra da joj isti "sladoled" momak sipa vodu, a ja idem za njom kao kuče.
Kad je došla i zamolila ga da sipa vodu, on krene da gunđa (maltene da se dere, što kažu - zamalo batina dobih, a samo sam tražio vode) nešto italijanskom i onda pokaže rukom da tu kod njih ima da se kupi voda boca 0,33l - 5EUR??? i nastavi da gunđa kao da ga je pogodila ne znam kakva nepravda.
Posle sve dreke, sipa on vodu "preko nečega", tako da dobih do kraja duplu vodu uz sladoled, ponašao se kao da tražim da mi zlato sipa u čašu.
Dosta je bilo doživljaja za danas od jutarnje izmaglice, preko pakovanja, vožnje, sivog i tmurnog neba, preko brbljivog vlasnika do predivne Siena-e.
Krećemo polako prema kolima.
 |
| Prema kolima je nizbrdo, pa ide lako... |
 |
| Plan je da se sutra ovuda popnemo do glavnog trga, biće veselo |
 |
| Nikola, Mare i Sale |
 |
| Basilica Cateriniana San Domenico |
 |
| Basilica Cateriniana San Domenico (gore) i Fontebranda (donji desni deo slike) |
Fontebranda - glavni izvor pitke vode u Siena-i tokom vekova (više o ovom izvoru: Fontebranda).
Polako stigli do kola, pa do smeštaja.
Večera je bila kraljevska, posle jutrošnje nabavke.
Pa polako na spavanje.
Bilo je dosta događaja zapakovano u ovaj jedan dan, a sutra ima nastavak.
Za razliku od prethodnih dana sutra ne žurimo, obavili smo Siena-u, i sutra spavamo u istom smeštaju, tako da imamo sve preduslove da konačno izvezemo celu zamišljenu rutu.
Do poslednjeg dela,
D.
- - - - - - - - - - - - - - - -
Evo nekoliko Maretovih slika:
 |
| Pienza |
 |
| Palazzo Massiani |
 |
| Pienza |
 |
| Pienza |
 |
| Pienza |
 |
| Palazzo Massiani |
 |
| Palazzo Massiani |
 |
| Pienza |
 |
| Palazzo Massiani |
 |
| Pienza - svako čeka svoje parče Toskane da slika |
 |
| Siena |
 |
| Pienza |
 |
| Montepulciano |
 |
| Pienza |
 |
| Val d'Orcia |
 |
| Siena |
 |
| Pienza |
 |
| Siena |
 |
| Pienza |
 |
| Siena |
 |
| Izlaz iz Pienza-e |
 |
| Pienza |
 |
| Siena |
 |
| Pienza |
 |
| Siena |
 |
| Siena |
 |
| Pogled na Val d'Orcia |
Comments
Post a Comment